Nisu sva filozofska i izazovna, nekad su praktična, a nekad zbunjujuća, jer dolaze iz perspektive koja je povezala stvari na čudan način, pa ne možete odmah ni da shvatite šta vas dete pita.
U tom slučaju, obratite posebnu pažnju i potrudite se da shvatite šta je to ono ispovezivalo i sastavilo, što ne spada zajedno, iz čega sledi nerazumljivo pitanje.
Ponekad će deca samo sipati pitanja i neće imati ni interesovanja ni strpljenja da saslušaju vaše odgovore, ali važno je da to ispratite barem jednim uhom. Većina roditelja se dobro uvežba u selektivnom slušanju, jer često nije moguće slušati sa punom pažnjom baš sve što govore. Osim toga, deca često imaju potrebu da pričaju jedno isto sa istim žarom nekoliko puta, sve dok ne potroše naboj koji za njih ima to o čemu govore. Isto tako, deca vole da im vi pričate ili čitate jedan te isti sadržaj, uvek na isti način, valjda se tako povezuju sa nekim emocijama, slikama i stanjima koja ih zaokupljaju, koja su im potrebna i važna. Ako ste naučili da slušate površno, bićete u stanju da čujete kad iskrsne nešto novo i zanimljivo, što se do tada nije pojavljivalo u priči i pitanjima.
Da, deca ponekad smaraju i imate utisak da će vas načisto iscrpsti entuzijazmom sa kojim napadaju vašu pažnju.
Zato uvežbajte selektivno slušanje, kako se ne bi smorili i ne propuštajte signale koji pozivaju svu vašu pažnju.
Deca ne bi trebalo da osete i zaključe da su njihova pitanja dosadna, a njihova radoznalost nepoželjna.
A pošto obrazovanje i čitav društveni sistem nastoje da ih obeshrabre u razvijanju kreativnog i kritičkog mišljenja, suzbijajući radoznalost i istraživanje, vaša je dužnost da to sabotirate.
Aleksina Đorđević
