Kad dođe dete, par postaje porodica. Zdravi odnosi među roditeljima uspostavljaju prirodnu koaliciju u korist odnosa i za dobrobit deteta, kažu psiholozi. Međutim, česta slika je koalicija majke i dece, koja oca isključuje. Nekad je to stanje prividno, jer je majci potrebno da sa decom ima odnos poverenja, a sav autoritet prepušta ocu. U tom slučaju, ona posreduje između dece i oca, održavajući taj autoritet, a to znači da se deca plaše oca i sve lične doživljaje od njega kriju, poveravajući se majci, koja pomaže da se tajne sačuvaju. U svakom trenutku ona može da posegne za očevim autoritetom i zapreti deci kako će reći ocu. Na taj način, ona manipuliše celom porodicom, obezbeđujući sebi vladavinu iz senke, nanoseći deci štetu koja će svoje razorno dejstvo pokazati u njihovim budućim emotivnim i porodičnim odnosima.
Porodica na okupu
Postoje i prave majka – dete koalicije, koje isključuju oca na ponižavajući način. Nekad je razlog strah od oca alkoholičara i/ili nasilnika, pa se majka udružuje sa detetom kako bi ga zaštitila dok dovoljno ne poraste da joj pruži podršku, naročito ako je sin u pitanju. Kad dovoljno odraste biće prinuđen da se suprotstavi ocu otvoreno, braneći majku.
Kada je razlog majčino potpuno zanemarivanje partnera i okretanje detetu, kao jedinom što vredi u tom braku, to je možda najotrovnija i najštetnija koalicija, iako je lišena svesne manipulacije ili nužne odbrane od nasilja. Dete raste prezirući oca, prinuđeno da utamniči i unakazi svoju ljubav prema njemu, da ne bi izdalo majku. Ono postaje majčin partner umesto partnera i utemeljuje svoje buduće probleme u vezama, emotivna ograničenja i nemogućnosti.
Strašne su majke.
Prvi deo teksta pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević
