Na našem podneblju, kumstvo je veoma važno i na nivou je porodičnih odnosa, pa tako možete naslediti kumstvo, koje se u vašoj porodici već decenijama neguje na ovaj način, ali većina mladih parova ne oseća obavezu prema održavanju ove tradicije i više voli da sama izabere svoje kumove. Ali, kod nas je i dalje snažno tradicionalno ubeđenje da se kumstvo ne odbija, zasnovano na mitovima o lošoj sreći.
U našoj porodičnoj tradiciji, kumstvo je važno iz praktičnih razloga – sklapanjem kumstva, sklapa se sporazum za pomoć, saradnju i podršku u neizvesnoj budućnosti (a na ovim prostorima je uvek bila neizvesna). Kao doživotno prijateljstvo, snažno gotovo kao i krvne veze, kumstvo obezbeđuje “rezervnu” porodicu. Ukoliko se ocu jedne od okumljenih porodica nešto dogodi, odogovornost i staranje o njegovoj deci preuzima kum. Kumstvo je garancija pomoći i podrške onda kad je najteže i najgore.
Ali, kumstvo ima i druga, duhovna značenja, koja su takođe bliska našoj tradiciji. Kum je duhovni srodnik – on kumuje na krštenju deteta i predstavlja njegovog duhovnog oca, ili kumuje na venčanju, kao svedok pri stupanju dve osobe u brak. Ova dvojna uloga kumova, omogućava kompromis, za koji se parovi često odlučuju – venčane kumove biraju sami, među svojim bliskim prijateljima, a krštene kumove “nasleđuju” iz muževljeve porodice.
Na svadbi, kao i na svakoj svečanosti potom (slave, rođendani, godišnjice), kumovi imaju posebno, počasno mesto za stolom, kojim se kumovima iskazuje poštovanje i posebno mesto i uloga koju imaju u životu jedne porodice.
Značaj kumstva u našem narodu potkrepljen je praznovericama, odnosno, mitovima o lošoj sreći koja prati one koji odbiju kumstvo.
