Mnogi parovi odlučuju se za venčanje u crkvi, zato što je to običaj u njihovim porodicama i uopšte se ne postavlja pitanje hoće li, ili neće biti crkvenog venčanja. Venčanje u crkvi, pored brojnih lokalnih običaja koji se razlikuju od mesta do mesta, ima svoja pravila i zahteve propisane pravilnikom Srpske Pravoslavne Crkve.
Obred venčanja uvek obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Iako je danas moguće venčati se u bilo kojoj crkvi, taj obred i dalje treba da obavi upravo “mladoženjih sveštenik”. Prilikom dogovaranja oko datuma i vremena, sveštenik će vam dati uputstva, ali dobro je da znate da će vam trebati četiri sveće, burme, čaša ili pehar, belo platno i crno vino, a mladence će sveštenik uputiti u detalje crkvenog obreda.
U nekim parohijama neguje se običaj takozvanog Predbračnog ispita – sveštenik na osnovu razgovora sa parom utvrđuje da li ispunjavaju uslove da sklope crkveni brak. Prvi uslov je da su mlada i mladoženja, kao i njihovi kumovi, kršteni u pravoslavnoj crkvi, a od dokumenata su prilikom zakazivanja venčanja potrebne krštenice mladenaca i kumova i lične karte, radi uzimanja podataka.
Crkveno venčanje (kao i građansko) uglavnom je potrebno zakazati par meseci ranije, naročito ako se venčanje obavlja u periodu posle završetka nekog posta.
Prama pravilima SPC, venčanja se obavljaju svakog dana osim srede i petka, odnosno u dane posta (kao i tokom perioda posta) i tokom prepodneva, jer se tada sunce rađa i napreduje, dok sahrane i pomene treba obavljati u popodnevnim satima, kad sunce polako zalazi. Ovaj običaj se međutim, sve manje poštuje i često se dešava da se mladenci venčavaju u večernjim satima, naročito tokom vrućih letnjih meseci.
