Ali ovaj običaj je zabeležen u svom prvobitnom obliku još kod Sumerana pre četiri hiljade godina, kada se mladencima poklanjalo ono najvrednije, a u to vreme, taj dar je bio – med. Običaj je nalagao da mladenci mesec dana nakon venčanja konzumiraju brak i med – da intenzivno rade na stvaranju potomstva i okrepljuju se medom, koji je smatran i lekom i afrodizijakom i izvorom energije. Takođe se pila i medovača (odnosno alkoholno piće slično pivu sa dodatkom meda), koju je tast poklanjao mladoženji (za snagu i izdržljivost), pa se smatra da izraz “medeni mesec” potiče još od tada.
Postoji još priča vezanih za ovaj pojam – postojao je običaj da brak započne otmicom devojke, a nakon brižljive akcije otimanja, par bi se krio od njene porodice na tajnom mestu tokom jednog meseca, a mladi par je uživao u avanturi, pijući medovaču.
Tevtonci (viteško germansko pleme) su održavali venčanja isključivo u vreme punog meseca i nakon svečanog obreda, mladenci su napuštali porodicu i povlačili se do sledećeg punog meseca. Ovo vreme provodili su u ljubavi i nežnosti, upoznajući jedno drugo i učvršćujući svoju vezu.
U srednjem veku, med je bio simbol “slatkog života” bez gorčine i razmirica, a pošto je sve što je lepo i slatko, kratkotrajno, stariji su govorili da je brak najslađi od jednog do drugog punog meseca i da zato treba znati uživati u prolaznim stvarima. Takođe, u mesecu nakon venčanja, ispijala se medovina za plodnost i sreću, čije su temelje mladenci postavljali baš u tom prvom periodu braka.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
