Kad kažemo medeni mesec, mislimo na putovanje na koje mladenci odlaze nakon sklapanja braka, birajući prema svojim mogućnostima, neko mesto gde će se lepo provesti i odmoriti, udaljiti od svih obaveza i posvetiti jedno drugom. Romantika medenog meseca nije izgubila na snazi, iako je smisao prevaziđen – savremeni parovi se obično venčavaju nakon duge veze, ili kad su već počeli zajednički život, ili kad je već dete na putu, pa smatraju da je praktičnije sa pravne strane, ako vezu ozakone.
Prevaziđena suština medenog meseca je ista kao i suština prve bračne noći – intimno zbližavanje i upoznavanje para, koji prvi put ima legitimnu priliku (i dužnost) da konzumira svoju vezu, odnosno, počne “da radi” na stvaranju potomstva. Pošto su veze obično konzumirane (a i plodovi već na putu) mnogo pre braka, prva bračna noć, kao i medeni mesec više nemaju tu svrhu.
Međutim, za savremene parove je medeni mesec prilika da odu na odmor o kome su maštali, a da im niko ne prebacuje da je to previše luksuzno i skupo, da se odmore od svakodnevice i od gužve i stresa koji su imali oko venčanja, useljenja, gostiju…
Ovaj običaj je nastao u 19. veku u Velikoj Britaniji, kada je mladi par odlazio na put da bi posetio sve članove porodice koji nisu mogli da dođu na venčanje. U dvadesetom veku, tradicija medenog meseca se uobličila u ono što je danas.
