Zašto roditelji uopšte dolaze sa malom decom? Uglavnom zato što nemaju kome da ih ostave – našli bi nekog, sigurno, ali strahuju, jer to nisu uradili ni jednom ranije. Deca vole tetku, baku, komšinicu, maminu najbolju drugaricu, ali ni jednom nisu provela sa njom ceo dan, ili prošla kroz večernje rituale kupanja i odlaska na spavanje i nezgodno je. Roditelji će se radije cimati sa njima, nego da ih ostave i sede kao na iglama čekajući hitan poziv da se vrate kući. Zapravo, jedino razumno rešenje je da uopšte ne dolaze i ne izlažu ni sebe ni decu (ni ostale oko sebe) napetosti i pritisku. Maloj deci zaista nije mesto na svadbi – kao ni na mnogim drugim mestima, na koja jednostavno ne treba ići sa decom, a ako roditelji ne mogu nikuda da mrdnu bez dece, onda nikuda i ne treba da idu. To spada u roditeljske žrtve, samo niko mlade roditelje na to nije upozorio. A i da jeste, mislili bi, pa šta, to je samo nekoliko godina života, koje će brzo proći, deca brzo rastu. Tako je. I bilo bi dobro setiti se toga u ovoj posebnoj prilici – svadba.
Postoje neki nategnuti, ali možda prihvatljivi ili izvodljivi predlozi. Prvo, mladenci imaju pravo da mladim parovima koje pozivaju naglase da dođu bez dece (i da imaju razumevanja ako se ovi uopšte ne pojave). Zatim, možete organizovati malo obdanište, ako ima puno zvanica sa malom decom – angažovati nekog ko se time bavi, opremiti jednu prostoriju kao igraonicu i osobe koje će se starati o deci, animirati ih i čuvati. Ostalo je na roditeljima – možda će se organizovati tako da jedan od njih ostane sa decom, odnosno da na svadbu ide samo onaj koji je blizak sa mladom ili mladoženjom. Savremeni parovi bi zaista trebalo da budu spremni i sposobni za ovakvu vrstu organizacije (žrtvovanja, ako hoćete), ili da možda već imaju praksu da im jednom nedeljno neko pričuva decu, da bi mogli da izađu, ili odu nekuda sami.
Ako organizujete svadbu na kojoj ne želite ometajuće prisustvo mališana, imate pravo na to. I setite se toga kad sami budete roditelji i kad vas neko pozove na svadbu, ili kad negde želite da se pojavite – ovaj deo spada u svesno roditeljstvo. Nemojte voditi decu tamo gde će njihovo slobodno ponašanje smetati drugima i gde će vama biti neprijatno zbog toga. Ne morate da se nađete u toj situaciji, da biste mogli da je zamislite i da postupite kako treba.
U nekom uzrastu, deca postaju zainteresovana za okolna dešavanja i zadovoljna time da budu posmatrači, ili tihi učesnici i tada će biti srećna da vas svuda prate i neće vam praviti probleme – sedeće mirno kad to tražite od njih, zabavljaće se nečim svojim, ako im je dosadno, učestvovaće, ako ih podstaknete. A možda će već sa polaskom u školu umeti da vam kažu da slobodno idete i da će oni radije ostati kod kuće, igrati igrice ili gledati TV, nego da idu negde gde im se ne ide – ako to bude slučaj, poslušajte ih, ukažite im poverenje i ostavite ih malo same. To je mnogo bolje nego da slušate svoj strah i da ne verujete detetu da je spremno i sposobno da jedno veče provede samo, bez vašeg nadzora i servisiranja.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Aleksina Đorđević
