U raznim kulturama postoje razni običaji vezani za prvu bračnu noć – najbizarniji su oni u kojima to nije (bio) trenutak da se mladenci ostave na miru, nego su svi hteli da se uvere u mladinu nevinost i mladoženjinu polnu moć. A često i da učestvuju. U Evropi su tokom 19. veka žene bile veoma predostrožne, jer im je od ishoda prve bračne noći zavisio status i način života. I one koje su izgubile nevinost pre braka, kao i one koje su zaista bile nevine, lažirale su krvarenje, za svaki slučaj. Elastični himen je uvek postojao kao mogućnost, samo muškarci za tako nešto nisu hteli ni da znaju, ni da imaju razumevanja. Krvavi čaršavi su bili jedini dokaz koji se prihvatao, i devojke su (podučene savetima majki i baka) koristile komadiće sunđera natopljene krvlju, ili komade sveže džigerice. Čak se praktikovalo i delimično ušivanje vaginalnog otvora – sve je bilo bolje, nego da čaršav ostane neuflekan.
U delu francuske Polinezije, na Markeškim ostrvima, postojao je vrlo bizaran običaj – za prvu bračnu noć mladu nije očekivala intima bračne postelje, nego orgije. Veselje započinje plesom i pesmom, raspoloženje se diže, a muškarci se spremaju da se svi izređaju, počev od najstarijeg. Mlada je bila dužna da spava sa svim muškarcima koji su pozvani na venčanje.
