Miroslav Mika Antić, jedan je od naših najistaknutijih pesnika, a rođen je 14. marta 1932. u Mokrinu, gde je završio i osnovnu školu. Kada je upisao studije, boravio je u Beogradu, a bavio se pisanjem, slikarstvom, novinarstvom i filmom.
Bio je i urednik lista “Ritam” i Zmajevog “Nevena”, “Dnevnika” u Beogradu i “Mladog pokolenja” u Novom Sadu.
Antić je tokom života čitao u mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali da su mu retki ostali kako je govorio, dobri i večni prijatelji. Ipak, Sent Egziperi je jedan od takvih, pa baš i poput njega, Antić u svojim delima pokazuje koliko su važne male svari, koje često odrasli ljudi ne primećuju.
U obraćanju deci on kaže: “Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih čeka neka poezija, već doživljena, već završenja, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi.”
