Laka ruka je isto zlatna i tiče se manuelne inteligencije. Imaju je hirurzi, ginekolozi, zubari, medicinske sestre, kad je imaju. Kad nemaju, avaj. Kad neko ima tešku ruku, a bavi se zanimanjem u kome je laka zlata vredna, onda ga izbegavate, ako znate ili ako vam neko kaže nešto kao dobar je dijagnostičar, ali kod njega uvek prokrvarim na pregledu. Teška ruka je dobra za pravljenje modrica, a skroz je blesavo iskustvo kad odete kod frizera koji ima tešku ruku. To kako može da vas izubija četkom za feniranje, vredi pomena. I promene frizera, pa makar prali kosu i preuređivali frizuru čim stignete kod kuće.
Zlatne ruke nezavisno od težine kategorije, imaju šnajderke. One najtraženije. Za njih je karakteristično da im uopšte ne treba šnit, one vam uzmu meru prvo očima, a onda nešto malo santimetrom i naprave vam pantalone ili haljinu, koja tačno prati ona karakteristična odstupanja koja diktira vaša građa. To znači da je struk na haljini tačno tamo gde je i vaš struk, koji je možda viši ili niži ili duži od standarda ubeleženih na šnitu, a pantalone ne prave onaj nezgodan nabor napred, kad sednete, a tur vam ne širi zadnjicu na najširim mestima, iako je možda pljosnata i spuštena.
Pametni dodir zlatnih ruku na vašem nameštaju, kućnim aparatima, garderobi, kao i na vašem telu, ostavlja auru zlatnog sjaja, zbog koje se i sami osećate… pametnije.
Aleksina Đorđević
