Ruke mu se pozlatile, glasi blagoslov koji obično žene upućuju kad su zadovoljne. Eh, širok je spektar delovanja zlatnih ruku, a žene cene manuelne veštine. Od sitnih popravki, preko molerskih i električarskih radova, do masaže i milovanja, zlatnorukom sve ide od ruke.
Najcenjeniji je vlasnik zlatnih ruku koji se sam poduhvata posla. Ne čeka da mu kažete, da ga cimate i podsećate. Vidi da se probušilo crevo od tuša i popravi ga onako usput, dok pije kafu. Ne da vam da bacite zagorelu šerpu (onaj stepen zagorelosti kad zaboravite mleko na šporetu i setite se tek kad posle pola sata osetite čudan miris), nego je oriba tako da izgleda kako nije izgledala od dana kad ste je kupili. Dođe da vam priključi nov šporet i kaže vam kako nemate trofaznu struju, a vi pojma nemate šta priča i samo blenete, dok on nešto čačka i posle vam kaže kako je podesio da radi monofazno, a vi i dalje blenete, ali jasno vam je da je u pitanju neka čarolija.
A onda vam izmasira vrat i ramena, vešto kao profesionalni maser, samo što vam kod masera ne cure bale prilikom masaže, a onda iskoristi priliku kad ste se već svukli, da izmasira i sve ostalo čemu je potreban nežan dodir i odmeren pritisak pametnih prstiju.
Možda još nije ustanovljena manuelna inteligencija, ali nauka je uvek kaskala za praksom.
Neki ljudi prosto imaju više pameti u prstima, nego u postupcima.
Aleksina Đorđević