Da li ste zaglavljeni u večitoj vezi?
Imate stabilnu vezu već šest, deset, petnaest godina. Delite interesovanja, izlazite i zabavljate se, priređujete kućne žurke, puni ste planova za sledeću nedelju, mesec, godinu, a to su nekako iste one stvari koje ste radili prošle nedelje, meseca, godine… Dobro vam je, veza je stabilna, ali istovremeno nekako stagnira. Kao da ste oboje još uvek tinejdžeri, samo imate obaveze odraslih ljudi, privređujete kao odrasli i imate mogućnosti da ostvarite ono o čemu tinejdžeri maštaju. Ne, nije vam dosadno. Ali tridesete su već iza vas, a vi ste i dalje u istoj vezi, na isti način. Nema ničeg lošeg u tome. Osim što osećate da to nije vaš poslednji izbor, a živite kao da jeste. Nema promene, nema nadgradnje, nema dece koju treba školovati, a vi ne postajete mlađi. Nešto u vama strepi da ćete u svojoj stabilnoj ljušturi zauvek ostati ograđeni od izazova takozvanog normalnog života. Pa, da li je u toj i takvoj vezi normalan život moguć i zašto nije? I kako bi mogao da bude? Izađite iz zone sigurnosti i rizikujte svoj mali, zaštićeni svet. Možda vredi.
Da li vam brak i deca jedu život?
Divno ste crtali u srednjoj školi, ali opredelili ste se za ekonomiju. Lepo pišete, ali nemate vremena ni za sopstveni blog, a počeli ste nekad i svi su vas podržavali. Vaše organizacione, menadžerske i kreativne sposobnosti iscrpljuju se u bavljenju decom, kućom, brakom. To je sasvim dovoljno posla i za domaćicu, a kamoli za zaposlenu ženu. Nemate vremena za svoje ambicije, jer su uvek na redu ispred vas vaša deca, kojoj stalno treba usmeravanje, pažnja, asistencija i animacija i vaš muž, kome treba stabilna porodica kojoj se vraća posle celodnevnog posla. On radi za sve vas, a na vama je sve ostalo. A gde ste vi? Vaša sitna i krupna zadovoljstva? Ona lična i sebična, koja nećete deliti sa porodicom? Vaši talenti i mladalačka htenja? Zrno ludosti, koje je izgladnelo i sasušilo se bez nege i zalivanja, a i dalje žulja negde duboko u vama, podsećajući vas da to ni izdaleka nije sve i da u vama postoji život koji je samo vaš…
Koliko ćete još čekati svima na usluzi, dok ne odustanete potpuno od sebe i svojih snova?
Aleksina Đorđević
