Da vam ne prepričavam, pročitajte sami. Ali stvarno pročitajte. Hoću reći, čitajte, a ne primajte se. Jer čim se primite, znači da vas boli. A boli jer pogađa u osetljivo mesto. A najosetljivije je ono mesto u kome pulsira istina. To baš gadno boli, k’o prst u oko.
Prva istina je, ko želi dete bezuslovno, rodiće ga uprkos svoj mogućoj neuslovnosti. Zatim, žena koja nije spremna da samostalno odgaja dete, u velikom broju slučajeva neće ni postati majka. I ono što je posebno nerviralo pripadnice ciljne grupe statističkog istraživanja, što se muškarci pominju samo uzgred i što njih niko ne proziva. Možete da me hejtujete do sto jedan i nazad, ali kad se prave deca, muškarac se ništa ne pita. On ne oseća prinudu materinskog imperativa. On ne nosi bebu u svom telu. On je ne rađa i ne doji. On prirodno ima sekundarnu ulogu. A u današnje vreme čak ne mora ni da bude prisutan, jer donatori. Odluka je vaša. Odgovornost je vaša. Ženska.
Ukoliko imate muškarca koji je voljan da sa vama podeli odgovornost, to je najviše što možete da dobijete. I to je sasvim dovoljno. Ali nije neophodno. Ako pričate sebi da ćete roditi dete kad budete imati uslova za to, lažete sebe. Nikada nećete smatrati da imate dovoljno uslova.
