Ljudski rod uči putem bola. I na ovom mestu posežemo za religijom, ezoterijom, duhovnošću ma koje vrste, da prihvatimo život onakvim kakav jeste. Da se borimo za, a ne protiv. Da delujemo, a da se ne opiremo. Da dosegnemo sreću, iako nećemo nikada rešiti sve probleme i otkloniti sve prepreke.
Da reprogramiramo bolne automatizme. Da evoluiramo. Da učinimo sve što možemo, dok smo živi.
Sreća nije osećanje, ali nije ni stanje nirvane.
Sreća je opredeljenje, stanje uma i duha. Sreća je zahtevan posao, kojim se bavimo, jer je to najsmislenije što možemo da radimo.
Srećni smo kad naši napori urode plodom.
I kad nam neko uzvrati osećanja.
Život ima samo jedan izlaz.
Srećni smo kad čujemo dobre vesti.
Ali u suštini, srećni smo kad sagledamo sve okolnosti kojima nas život pritiska, sve gubitke i sve uspehe, sve doživljeno i ono što još možemo da doživimo otvorenog srca i kad posle takvog sagledavanja shvatimo da smo stabilni, mirni, da raspolažemo svojim moćima, da smo radoznali i spremni, sposobni da osećamo i delamo.
Jer samo tada smo normalni. Suštinski neoštećeni.
Sreća je ostati produktivan, otvoren, delotvoran, razigran i spreman, u odnosu na sve mogućnosti, bez obzira na sve nemogućnosti.
Život ima samo jedan izlaz.
Ako osećamo da samo čekamo da prođe i da najzad izađemo, unapred smo pobeđeni. Odustali smo od sreće, a da nismo učinili sve što možemo.
Čineći sve što možemo, otkrivamo da su nam mogućnosti mnogo veće nego što nam se čini.
Povećavamo kapacitete, veštine, snagu i pamet. Rastemo, iako izgleda da samo starimo.
Sreća je velika magija.
Ne postoji program za veliku magiju.
Zato moramo da se oslonimo na programe u koje smo inicirani i da radimo sa onim što imamo.
Neko ima upola manje harizme, a duplo više sreće.
Neko ne bi menjao svoju harizmu za duplu količinu sreće.
Neko ne bi uopšte znao šta bi sa sobom, kad bi bio srećan.
Neko je srećan kad nije gladan.
Svi zaboravljamo da smo srećni što smo zdravi i živi.
Srećni smo ako znamo ko smo i šta nam je činiti. Iako nam to što jesmo ne donosi nikakvu realnu prednost, a donosi realne probleme. Iako to što činimo svi oko nas dnevno dovode u pitanje, jer ne činimo isto što i oni.
U sreći, svi se osećamo isto. Moćno, bistro, fokusirano, delotvorno.
Ali da bi se tako osećali, moramo da činimo skroz različite stvari.
Sreću ne možemo dočekati, jer ona ne dolazi od nekud van nas.
Ali je možemo stvoriti, od onoga što imamo, iznutra.
Srećan čovek je zdrav duhom i telom. Opušten i nezastrašen.
Spreman da uživa i spreman za akciju.
Srećnog čoveka ništa ne mrzi.
Sreća je ravnoteža koju svesno i neprekidno moramo da održavamo, jer čim se zaboravimo, skliznemo u bol. Da bismo popili svoje vaspitne šamare i vratili se balansiranju.
Sreća iznutra privlači sreću spolja.
Srećne okolnosti okruže nas da podrže našu nameru ka sreći, našu izvesnost da je sve kako treba i da samo treba da nastavimo.
Sreća je dinamična, zahtevna i puna obrta, moramo biti u kondiciji da bismo mogli da održimo korak sa njom.
To je ono zašta smo programirani.
I to saznajemo kroz bol. Ako ga shvatimo kao iskustvo, već smo nagazili prvi otisak stopala koje mudraci ostavljaju na putu sreće.
Aleksina Đorđević
