O, pa evo nama pouke broj tri – uopšte vam neće biti lakše sa detetom koje je dominantne osobine ličnosti nasledilo od svog oca i njegove porodice. Bićete u iskušenju da mu bar jednom dnevno opsujete seme Petrovićko ili da sarkastično promrljate sebi u bratu „pozdravili te Markovići“ ili da zajedljivo prokomentarišete „ha, pa ovo dete je rodila njegova baba, a ne ja. Baba po ocu, naravno.“ Biće malo lakše ako očeva linija ima malo Pajtonovskog smisla za humor. U stvari, biće mnogo lakše.
I onda imate dvoje dece, po svemu različite, a vi treba da glumite inkluziju i da primenjujete vaspitanje prema meri, potrebama, karakteru i senzibilitetu svakog od njih. A vi ste jedna majka, sa sopstvenim karakterom i merama, bez ikakvih pretenzija na pedagošku stručnost. Nemate pojma kako da postupate i kakav će uticaj vaši postupci imati.
Pouka broj četiri – Batalite. Uopšte nemojte da pokušavate. Neka ih vaspitavaju svi drugi i sve drugo. I onako ima previše suludih sistema koji zahtevaju povinovanje, uklapanje ili makar uzimanje u obzir. Vi ih samo volite. Ljubav ne može da pogreši. Volite svoju decu kao ljude, kao ličnosti čije formiranje imate privilegije da posmatrate, a jedini uticaj koji može da donese samo dobro jeste bezuslovna ljubav, bez straha i predrasuda.
I šta se onda dešava, kad odustanete od vaspitanja, odbacite sisteme, metode, dresure, kazne i nagrade, ucene, pretnje i obećanja? Dobijete istinski neprilagođenu decu, zato što su navikla na istinu.
Peta pouka – ako ste već do sada zabrazdili kao i ja, nemate kud – istina je vaš vaspitač. A ona proizvodi emotivno zrelu, uviđavnu, svesnu i slobodnu decu, koja nikome u familiji nisu dobra, koja verovatno ne vole školu i nemaju neko veliko društvo, ali su zadovoljna sobom i osećaju se slobodno. Da osećaju, misle, izraze, podele, traže i pruže. Amen.
Aleksina Đorđević
