Ima tu jedna ženska opservacija, o strancima. Neke stvari koje prebacujemo našim muškarcima, posledica su balkanoidnosti, definitivno. Ali kad iskusimo vezu sa strancem, posle nekog vremena shvatimo da su mnoga ponašanja na koja se žalimo posledica toga što su, jednostavno, muškarci. Oni su to što jesu, na sve četiri strane sveta, kao što smo verovatno i mi.
Razlike su u kulturi, a kultura je, između ostalog i ophođenje prema ženi i ta kultura jeste na strani stranaca, u odnosu na balkanoide. Ali opet, to je samo generalizacija. Sve se uvek vraća na početak – na to kakav je neko čovek, koliko je pametan, plemenit, razuman, produhovljen. Koliko otvoren da odstupi od svoje kulture, da prihvati i razume drugačijeg od sebe.
Ipak, žene kojima je dosta šablonskih balkanoidnih iskustava, kažu da veza za strancem ima značajne prednosti – koje su ujedno i mane. Ah, pa kad žena ne bi upotrebila žensku logiku da vam nešto objasni, bila bi muškarac.
Međutim, to je sasvim razumljivo. Sa strancem ponekad ne možeš da se razumeš do kraja. Što je odlično, jer svađa gubi svaki smisao, ako ga je ikad i imala. Moraš da se skoncentrišeš da zaobilaznim putevima shvatiš šta hoće da ti kaže, a trud da nešto razumeš ubija poriv za svađom.
Uostalom, obično pretpostaviš da se ne razumete baš najbolje, umesto da se odmah uvrediš i počneš da se svađaš. Kao da nerazumevanje nije inače uzrok svake svađe. Ali, žena ponekad želi da se pošteno isposvađa. Da mu se najebe keve one stranačke, uvrnute i da ga otera u tri lepe, a njene sočne primedbe o majci njega ne dotiču, jer ne konta koji je to stepen svađalaštva i kako treba da uzvrati. Što ženu dodatno frustrira i natera je da se sa nostalgijom priseti kako je onog svog traktoristu šumadijsko-pomoravskog iznapušavala i gađala pikslom, dok je nije uhvatio u špansku kragnu i pomenuo joj sve po spisku onog ludačkog ženskog nasleđa po babi, koja je puškom naterala dedu da je oženi. Eh, to su bili dani…
Žene koje su pronašle zajednički jezik sa svojim čovekom strancem, kažu da uspevaju da se posvađaju. I da se pomire, na sasvim zadovoljavajući način. Kad slušate neki mešovit par kako razgovara (ili kako se svađa) oduševiće vas njihov specifičan jezik – mešovit. Jer, većina reči je na zajedničkom jeziku na kome se sporazumevaju, a ostale su na njenom i njegovom – i to bez zastoja zbog prevoda. Usvojili su takav način komunikacije, i naučili ključne pojmove maternjeg jezika onog drugog, jer se tako najbolje razumeju.
Stranac ili ne, vaš muškarac je biće s one druge planete, manje ili više senzibilisan na potrebe i načine vanmarsovskih oblika života. Ako dolazi iz kulture u kojoj se žena poštuje kao ljudski jednaka, a štiti kao biološki slabija, to će pomoći pronalaženju zajedničkog jezika. Čak iako je to kultura njegove primarne porodice iz Despotovca, u kojoj ljubav obavezuje i povezuje.
Ne propustite:
Brak iz interesa – pun pogodak
Aleksina Đorđević
