Kad odrastate sami, stalno tražite društvo koje će vam svojom dinamikom i različitošću pružiti ono što vam nedostaje u vašoj porodici. Naučite da se igrate sami, ali uvek se radujete društvu i osećate da nemate nešto što oni koji imaju, nekako i ne cene posebno. Oni iz brojnih porodica čeznu sa privatnošću, ali kad malo bolje razmisle, ne bi se menjali sa jedincima. Jer su spontano naučili važne životne lekcije.
Naučite da se borite za svoje mesto
Otkrijete način da čuvate svoje i da se izborite za sebe. Tako što ćete biti najbučniji, najupadljiviji, najtopliji i najviše ćete angažovati nerve i osećanja svih oko sebe. Ili tako što ćete biti najodgovorniji, najmirniji i najrazumniji. Ili što ćete vrebati neprimećeni, a onda ćete sve oko sebe iznenaditi svojom intervencijom. Naučite da delite svoje stvari, ali i da pomno čuvate ono što je vama vredno i ne želite ni sa kim da delite, a oni oko vas nauče to isto – a kad umete da poštujete ono što nije vaše, to je stvarno velika stvar. I to ne zato što tako nalaže kultura ili zakon, nego ljubav i prihvatanje različitosti.
O empatiji uopšte i ne razmišljate, prirodna je
U velikim porodicama ima mnogo razmirica, svađa, tuča među decom. Starija maltretiraju mlađe, mlađa su razmaženija, osećanja su stalno na otvorenom, stalno se komešaju i skoro uvek neko je besan, neko tužan, a neko prosto zeza sve ostale. Međutim, kad se neko povredi, ili mu se dogodi neka neprijatnost u školi, na poslu, u ljubavi, svi pokazuju brigu i nežnost i pokušavaju da pomognu – na svoj način. Ponekad se ozbiljne situacije i tragične okolnosti lakše prebrode samo zato što ne želite da se vaša porodica previše brine zbog vas, ili zato što se dnevna atmosfera zahteva i izazova ne menja, jer vas niko ne posmatra kao ranjenika i izopštenika – ne daju vam da utonete u samosažaljenje. Količina ukupne pozitivne energije i snage, kad jedan član posustane i oseća se prazno i bolesno, dovoljno je podsticajna i isceljujuća.
