Malo starija deca će ti postavljati još nezgodnija pitanja – u drugom smislu, ali isto tako suštinski potresna i teška. Recimo, jedno od tvoje dvoje dece može odjednom da te tresne pitanjem (dok ti pokušavaš da obaviš pet stvari istovremeno) da li bi uopšte htela da rodiš decu, da si znala koliko je teško sa njima. Ili će ti odjednom servirati zaključak o tome da neće imati dece kad poraste, a tebi će biti sasvim jasno da tvoje dete vidi koliko je to naporan i zajeban posao. Shvati ovo kao znak na svom putu – nećeš ubediti dete da si srećna i ispunjena, ako nisi. Dakle, dužna si da živiš svoj život i da u njemu pronalaziš sreću i ispunjenje, da bi vaspitala decu, jer je to ono što ih vaspitava. Ono što vide i osećaju u tebi, a ne to što im pričaš kako bi trebalo da bude. Ako nisi zadovoljna svojim životom, smesta učini nešto, dok su ti deca još mala, pa makar to značilo razvod, promenu posla, odlazak u drugu zemlju, pronalaženje duhovne dimenzije – šta god, samo neka radi. Bolje je da budeš malo opaljena, nego nesrećna.
Nezgodna pitanja o seksu kreću vrlo rano i vraćaju se u talasima, u raznim uzrastima. Moraćeš da odgovaraš na pitanja šta je seks, naročito ako ga slučajno ugledaju na TV-u. Moraćeš mirno da pričaš o ljubljenju i dodirivanju genitalija, o zadovoljstvu, o rađanju. O tome da si ti to isto radila sa njihovim tatom (bljak) i o tome da su te stvari koje deci sigurno zaista izgledaju totalno bljak, za odrasle igra u kojoj veoma uživaju, osim što je to prirodan način da se začne dete, isti kao i kod životinja.
