Pored sedam godina bračnog iskustva, koje se ove godine izjednačava sa sedmogodišnjim statusom raspuštenice, svedočenja o braku mojih roditelja, sestara, prijateljica i njihovih roditelja…znam po nešto.
Brak je tamni vilajet. Kajao se ti zato što si uz’o ili nisi, prođe život.
To onako, generalno.
Suštinski, brak je iskustvo, koje se stiče i bogati za sve vreme braka. Hoće li nas to iskustvo izvesti van braka, uvesti u sledeći ili pomoći da opstanemo, to su nijanse.
Postoje ljudi koji ne veruju u brak i oni koji veruju. I među jednima i među drugima postoje samci i serijski bračni partneri. Iz različitih motiva, ljudi čine iste stvari. Probaju, uspevaju, odustaju, ponovo probaju.
Ne treba da verujete u brak. To je kao da verujete u školu. A škola ne traži veru, nego rad, snalaženje, pobeđivanje ili barem opstanak. Možete odabrati alternativne metode školovanja. Ali osnovna pismenost se mora naučiti, na bilo koji način.
Sa te tačke gledišta, brak je pitanje opšte kulture. Računa se bilo koja varijanta zajednice u kojoj par deli krevet, račune, kućne poslove, čuvanje dece i kućnih ljubimaca.
Ne postoji ispravan motiv za sklapanje braka. Ljubav nije opravdanje za svaku budalaštinu. A zajednički interesi često jesu.
Tamni vilajet, sudbina ili
sreća? Nije važno, tu ste
Brak je težak. Zajebano je živeti sa nekim i sroditi se sa njim, čak i ako postoje svi idealni preduslovi – ljubav, zajednički ciljevi, materijalna sigurnost. U braku ili pronađete sebe i svoje mesto, ili ne. Niko vam ga ne ponudi, pa samo treba da ga zauzmete. Morate da ga pronađete. Uz pomoć volje, upornosti, mašte, tolerancije, inteligencije, ma sve pomaže. Ako izgubite sebe i zauzmete pogrešno mesto, možete odustati. Promeniti partnera i krenuti ispočetka. Sve je dozvoljeno. Samo nije dozvoljeno ne pokušati uopšte.
Ako nikada niste živeli u partnerskoj zajednici ili braku, to je kao da nikada niste naučili da pišete, iako znate da čitate.
Kad prvi put stupite u zajednicu ili brak, ne zaboravite da u stvari tek počinjete da učite veštinu pisanja. U nekom trenutku, bićete zadovoljni svojim rukopisom, ali puno je važnije da vaš rukopis bude čitak vašem partneru. Vi ćete se potruditi da pišete malo krupnije i manje razvučeno, a on će pokušati da čita sa više strpljenja. Osim kad je na redu besno cepanje i gužvanje tekstova, a možda i gađanje zgužvanim ostacima.
Da, brak je težak. Svima koji opstaju, jer su pronašli svoja mesta, izgradili prijateljstvo i sačuvali nežnost, apsolutno se divim. Jer znam koliko je to teško i u najboljim okolnostima. Slušam šta ljudi pričaju. Jer to stvarno jeste ono iskonsko u dobru i zlu, zdravlju i bolesti, bogatstvu i siromaštvu. Najstabilniji su oni brakovi u kojima su pobeđena najveća iskušenja, prevaziđena zla, bolesti i siromaštva.
Kad gledate neki takav par, čiju priču poznajete, vidite da partneri liče. Imaju iste izraze lica kad se pogledaju upitno, brižno ili osmehnuto. Pamtite takve slike, čak i ako ne možete da ih vidite u ogledalu. Jer to je ono kuda brak vodi posvećene i jedino kuda brak treba da ide.
Bilo da ste u brak ugurani sticajem okolnosti, da ste u njega upali kao u zamku ili ga želeli, planirali i osmišljavali, morate dati sve od sebe. Potpuno nema veze kako ste se našli u braku. Jedino je važno da prihvatite odgovornost za to gde ste. Koliko će trajati, da li će neko pobeći ili podleći? Ah, nesuvisla, trovačka pitanja. Nije važno. Ništa se ne podrazumeva, nigde ne postoji garancija.
Dajte sve od sebe. Kao štreber ili kao šarmer, ili kao lenčuga koja se provlači na pamet. Kao u školi. Kao ono što stvarno jeste. Ako vas neko trpi i toleriše takve kakvi ste, pokažite mu svoju odanost i zahvalnost.
Brak zaslužuje svaku šansu.
Ovaj, kao i onaj sledeći.
Tekst: Aleksina Đorđević
