Ako brak nije dinamična veza u kojoj partneri obraćaju pažnju jedno na drugo svakodnevno, podržavaju jedno drugo u potrebi da svako izrazi sebe i ostvari autentičnost na sopstveni način, ne oklevaju da sukobe mišljenja i uspevaju da ne izgube kontakt u sukobu, čak i ako se žestoko posvađaju, dakle, ako nisu posvećeni svom odnosu svakodnevno, odnos ode tamo kuda ida sve što pustiš da ide kako ide.
U tri lepe.
Ne znam da li je to jedan od Marfijevih zakona, ali svakako bi trebalo da bude.
Ako se brak prepusti bračnoj kolotečini, iz šina će ga izbacivati samo uobičajene gluposti – nedostatak novca, nedostatak seksa, neverstva, pijani ispadi, svađe oko dece… dok gluposti ne postanu jedini događaji u vašem braku.
Ukoliko ne dopustite da krene šinama, već se ponašate kao vozači istog automobila i smenjujete se za volanom, dozvoljavajući onome ko voli brzu vožnji da zvizne 200 na autoputu i onom ko voli sporedne puteve i razgledanje okoline da vozi brzinom puža i uživa u pogledu, uobičajeni problemi vas neće sludeti. Zajedno ćete ih rešavati, na način reli vozača, ili na način puža, kako zajedno procenite da je pametnije u tom trenutku.
Međutim, ako dozvolite da upravlja ta zver koja je iskusno dovela u ćorsokak nebrojene parove i ostavila ih tu da pitaju jedno drugo u šta su se pretvorili, nećete umaći.
Jer ta zver je pojam braka, od prvobitne bračne zajednice, na ovamo, nasleđen genetski, sa sve pojmovima vlasništva, sa ženskim i muškim ulogama, koje su se promenile, iako pojam nije.
Ako je moderna bračna zajednica iole emancipovana sada, to će se pokazati u nasleđu naših potomaka tek tamo, u dalekoj budućnosti, koju mi kreiramo ovog trenutka.
Aleksina Đorđević