Iako je svaki odnos specifičan, izazovi kroz koje prolazi svaki par u zajednici prilično su stereotipni. Ali, ovde se ne radi toliko o praktičnoj organizaciji života, koliko o muškom osećanju da nisu poštovani i da nisu jednako važan deo bračne zajednice. Tako muškarci kao razlog svog nezadovoljstva i nesreće u braku većinom navode ovih nekoliko razloga, a na nama je da ih shvatimo ozbiljno i uzmemo u razmatranje.
Kritika, prebacivanje, zvocanje
Izgleda da je glavni uzrok čuvenom ženskom zvocanju ono što muškarci nisu uradili, a one su očekivale to od njih. Nisu izbacili đubre, mrzi ih da izvedu psa u šetnju, opet su mokre peškire bacili na pod (ili na krevet), još nisu zamenili gumicu na slavini i sijalicu u špajzu… Spisak ovih “sitnica” je podugačak, a ženama fitilj sve kraći. Ali, dok se u braku ne promeni koncept “pomozi ženi” muškarci neće smatrati da je ijedna od ovih stvari njihova obaveza, već da je stvar dobre volje – da li su u ovom trenutku raspoloženi da pomognu, ili ne. Da bismo prevazišli stereotip zvocanja i prebacivanja, prvo moramo da prevaziđemo stereotip pomoći u kući. Kad odrasli ljudi žive zajedno, onda zajedno koriste sve što u kući postoji i rade sve što se u kući radi. Ako muškarac smatra da je sve u kući posao žene, a on je tu da ponekad (kad je raspoložen) pomogne, ovim stavom obezbeđuje kritiku, prozivanje i zvocanje. Podelite dnevna zaduženja, napravite raspored, radite tako da posao bude obavljen i da oboje imate dovoljno slobodnog vremena. Kad vam treba pomoć u kući, angažujte kućnu pomoćnicu, odnosno, nekog koga ćete platiti da vam pomogne da obavite gruba čišćenja i velika spremanja, ili će to učiniti umesto vas.
Žene mnogo pričaju
Ne što mi mnogo pričamo, nego bismo stalno da pričamo o ličnim stvarima, o osećanjima, stanjima, brigama, strahovima, a muškarci – prema stereotipu – ovo shvataju kao emotivni pritisak, od koga se brane ignorisanjem, gledanjem TV-a, čitanjem novina, odlaskom u garažu… Komunikacija je među najvažnijim veštinama koje par treba da savlada, da bi imao skladan odnos. Ako on nije raspoložen za ono o čemu biste vi razgovarali sada, zakažite mu taj razgovor za kasnije, za neki termin kada će biti slobodan. Ako vam je potrebna njegova pažnja odmah, pitajte ga da li može da se odvoji od toga što trenutno radi, jer želite nešto da podelite sa njim i to vam je veoma važno. Ove najave nisu mnogo manje zastrašujuće od iznenadnog sasipanja svega što vam se nakupilo, jer on izbegava da razgovara sa vama već neko vreme, ali ukoliko uspevate da izložite kako se osećate i šta mislite (povodom nečega što on radi ili ne radi), kao sopstveno emotivno stanje, a ne kao da ga napadate, ima te šanse da vodite razgovor, a da se ne posvađate.
