Istina je da se većina bračnih sukoba nikada ne razrešava i neke razlike se nikada ne prevaziđu do kraja, ali to ne uslovljava bračnu stabilnost i sreću. Neki parovi koji se rastaju, ne uspevaju da izađu na kraj sa problemima i razlikama, a neki parovi koji opstaju i istrajavaju, takođe se često sukobljavaju i ne uspevaju da reše svoje razmirice. Većina nesuglasica počiva na suštinskim razlikama u životnom stilu i karakteru, ali način na koji se parovi sukobljavju može da bude ključan i da osudi brak na razvod, ili mu omogući trajnost i stabilnost, kažu stručnjaci.

U brakovima koji su osuđeni na propast, bračne svađe obično počinju i nastavljaju se u negativnom tonu – kritikom, omalovažavanjem, odbranom, distanciranjem. To su stvari koje uništvaju brak.

Kritikovanje

Kad partneru prebacujemo zbog neke situacije, zbog nečeg što je učinio ili nije, a zbog čega smo se osećali loše, izdano, zanemareno, povređeno je jedno – a sasvim drugo je kad to prebacivanje usmerimo na ličnost partnera i prozivamo ga da je sebičan, da ga uopšte ne zanimaju naša osećanja, da je površan i neodgovoran. Kad se kritikovanju dodaju cinični komentari pasivna agresija, znači da omalovažavamo partnera, a to je najgori otrov za bračne odnose.

Omalovažavanje

Istraživanja pokazuju da su parovi koji izražavaju omalovažavanje jedno prema drugom, skloniji da se razbole od zaraznih bolesti poput prehlada i gripa od ostalih ljudi, odnosno, da njihova emotivna situacija smanjuje imunitet i odražava se na fizičko zdravlje. Uz omalovažavanje ide i uključivanje odbrambenih mehanizama, jer nastojimo da se zaštitimo od negativnosti.

Obrambeni mehanizmi

Kada počnemo da se branimo, poručujemo partneru da smatramo da krivica nije u nama nego u njemu, i to često pogoršava sukob. Na kraju, kad kritiziranje, prezir i obrambeni mehanizmi postanu standardno ponašanje, dolazi na red i emotivno distanciranje i povlačenje u sebe. Umesto nastojanja da se bave razrešavanjem problema, partneri podižu zidove.

Comments