Pokušavajući da pronađu izlaz u slobodu kroz beskrajni krug zidova, koji se pojave iznova, svaki put kad nam se učini da smo proširili granice i ugledali horizont, ljudi su pronašli jedini mogući izlaz, koji vodi pravo uvis, iznad svih zidova. Otkrili su umetnost, religiju, energiju. Otkrili su prosvetljenje. Otkrili su da su jedno sa Kosmosom i da nijedan spoljašnji ili unutrašnji zid ne odoleva toj vezi.
Zato što kroz tu povezanost, taj osećaj, taj trip, možete sve zidove da gledate odozgo, da ih izbrojite, proučite im materijal i namenu i da ih jednostavno preskočite. Sve što ste doživeli, posmatrajući odozgo možete da naslikate, izvajate, napišete, propovedate, sprovedete kroz dlanove i nekoga izlečite. Kad se ne bavite kanalisanjem Kosmosa, mirno ćete živeti među zidovima i oni vam neće smetati, ni tuđi ni sopstveni, jer će biti dovoljno da vas zainteresuje šta je iza ili preko, da pogledate i vidite. Ili ćete burno živeti među zidovima, jer volite prepreke i lavirinte, jer ste zaista zahvalni na prilici da u ljudskom telu istražujete ljudsko iskustvo. Ono što ćete zatim učiniti sa tim iskustvom, postaće duhovna hrana, zabava, putokaz, koji je ljudima potreban, iako ljudi nikada nisu sigurni koliko i zašto im je nešto potrebno. Konzumentima slikarstva, muzike, književnosti, religije, neophodni su proizvodi slikarstva, muzike, književnosti, religije. Neophodni da bi duša preživela u zidovima. Ako ste stvaralac, i onaj koji na bilo koji način nudi perspektivu izvan ograničenja, neophodni ste čovečanstvu, koje bi htelo da radi ono što hoće.
Ne očekujte da će ikada priznati svoju potrebu za vama.
Aleksina Đorđević
