Naši sinovi, klinci u osnovnoj školi koji još nisu zagazili u pubertet – oni su muškarci 21. veka. Rastu uz nas, savremene majke, svoje sestre, koje nekako mnogo ranije postaju devojke i izgleda da sve kapiraju. Onako kako naša braća, momci, muževi, a bogami i očevi, izgleda nisu. Ono što dete iskazuje svojim ponašanjem, kroz svoje srce i pamet, kažu, dolazi od kuće. Od kućnog vaspitanja. Pa, ili smo mnogo dobro odradile to vaspitanje, ili se stvari u muško ženskim odnosima zaista kreću nekom uzlaznom evolutivnom linijom. Dečaci iz ovog klipa su Italijani, ali meni deluju kao klinci iz komšiluka.
Eksperiment je zahtevao od nekoliko dečaka od sedam do jedanaest godina da se predstave, kažu šta žele da postanu kad porastu, pa su onda upoznali devojčicu koja prilično liči na anđela i trebalo je da kažu šta im se na njoj sviđa i da je pomiluju. A onda je od njih traženo da je udare. Ta lica! Neprocenjivo! Svaki od njih se zaprepastio i nije mogao da veruje šta se od njega traži. I svako je odbio. Zato što je ona divna i ne žele da je povrede, zato što je devojčica, a devojčice se ne udaraju i kako reče na kraju klinac pobednik, “zato što sam ja muškarac”.
