Ostanu same i nekako uspeju da skinu onaj višak kilograma koji ih je godinama mučio, promene frizuru, garderobu, podmlade se i prosto sijaju.
Obično vrlo brzo nađu ljubavnika ili započnu novu vezu.
A takva promena se retko viđa kod muškaraca koji su se upravo razveli ili raskinuli. Kod njih je stres očigledniji, a sindrom srećnog raskida se očitava tek sporadično.
To možda govori o tome da veza (brak) zaista traje onoliko koliko žena izdrži.
A žena je u stanju da prilično izdrži, održavajući partnerstvo, odrađujući sav emotivni posao, preuzimajući svu odgovornost i živeći vezu za oboje. Ona može vrlo dugo da izdrži veliku količinu nezadovoljstva, nesklada, nesreće, neostvarenosti, praznine i uskraćenosti, koji uzimaju danak. Ženi se vidi da nije srećna. Ne vodi računa o sebi dovoljno, teši se hranom, nema volje da održava društveni život, sve dok joj se to potpuno ne smuči. Dok se ne uplaši za svoje zdravlje, dok ne reši da više ne može da živi tako, jer je izvesno da će do kraja života sa istim partnerom živeti tako.
I kad joj pukne film, ona pokupi decu i ode, ili raskine i iseli se, obriše njegov broj telefona i počne…da diše punim plućima.
Iz nekog razloga, to nije mogla, dok se bavila održavanjem braka ili veze. Nije mogla da promeni sebe, dok ne promeni status veze.
Nije mogla da se pozabavi sopstvenim zdravljem, izgledom, zadovoljstvom, društvenim potrebama i karijerom.
I kad najzad reši da prekine vezu u kojoj je nesrećna, ona odahne. Zbaci teret koji je nosila, sve dok je mogla.
I baci se na preusmeravanje svojih snaga, sposobnosti i energije.
I sjajno joj ide.
A taj sjaj joj se vidi u očima, na koži, u držanju tela.
Ponovo je sama, ponovo je svoja, ponovo je žena.
Razvod ili raskid duge veze prilično je visoko na skali stresa.
I potreba da ponovo bude samopouzdana, slobodna i poželjna, rezultira preporodom.
Srećni raskid radi za nju i to se vidi.
Tako da na svakom koraku dobija komplimente i svi komentarišu kako blista i kako odlično izgleda, ili kako je opet ona stara.
Prijatelji su srećni zbog nje, ostali su uglavnom ljubomorni.
Žene iz njene okoline počnu da se ponašaju rezervisano prema njoj i da paze na svoje muževe i momke.
Sindrom srećnog raskida ume nezgodno da deluje na okolinu, skoro zarazno.
Jer, ona slobodna žena je ponovo u igri. Na tržištu. U konkurenciji. I sa lakoćom je u stanju da pobedi konkurenciju, jer ponovo pronađena volja za živototm, ljubavlju, zabavom, uspehom, samostalnošću, mnogo je jača sila od umerenog toka u kome živi neko ko je naviknut na svoj život i relativno zadovoljstvo.
Žene u bliskoj okolini srećno razvedene žene počinju da se preispituju i upoređuju sa raspuštenicom, trudeći se da sebi nabroje svoje prednosti i da se sete zašto je njihova pozicija neprikosnovena i zašto su one srećno udate, ili u srećnoj vezi.
Osećaju se uzdrmano, osećaju potrebu da nekako reaguju i da zaštite svoj teren, suočene sa silom sindorma srećnog raskida.
Svakako je veoma važno održati i učvrstiti vezu, ali važno je i obnoviti i regenirasati sebe i pronaći svoju sreću posle raskida.
Ako nečija sreća dovodi u pitanje kvalitet naše sreće i stabilnosti, to je dobro. To je prilika da se povezemo na talasu podrške, ukoliko oklevamo da izađemo iz veze u kojoj smo nesrećni ili da se preispitamo i ponovo odaberemo onog ko je naš partner i kome želimo da se posvećujemo.
Aleksina Đorđević
