Udate ovo registruju nepogrešivo svojim radarima podešenim na čuvanje muževa. Jer, muževi su, kao što svi znamo, stoka bezrepa, koja će da se izgubi ako se ne čuva. Jedino mi nije jasno kako uopšte i jedan brak opstaje, ako supruge većinom imaju ovakvo mišljenje o svojim muževima.
Međutim ima tu još toga. Odjednom, žene koje inače slabo cene svoje supružnike, smatraju ih lenštinama i nesposobnjakovićima koji su im pojeli najbolji deo života, a nisu dali ništa zauzvrat, počnu da vrednuju to što imaju. Jer psihologija. One imaju nešto što obezbračene nemaju i što će verovatno pokušati da im uzmu, jer muškarci su na ceni, kakvi god da su. A ako je i ovaj nikakav u opasnosti da bude maznut, onda i on ima neku vrednost. Bračno osveženje! I umesto da zahvale razvedenima i udovicama na ovakvoj injekciji adrenalina (koju samo pomisao na opasnost od prevare i gubljenja bezvrednog supružnika može da donese) udate ih prosto tiho mrze i drže na oku.
A ima i još toga. Zavist i ljubomora. Sama, znači slobodna. Može da kupi čizme i da nikome ne polaže račune (dok udata laže za cenu i krije ih kod drugarice) može da flertuje sa svima i ne mora ni sa kim da završi u krevetu (a može i da se kresne sa svima i baš je briga) i što je najvažnije i najbolnije – može opet da bira.
