Ako prepustite seksualno vaspitanje pornićima i školi, propustićete priliku za najvažniji deo sopstvenog uticaja na formiranje kompletne ličnosti, zdrave i sposobne za radost i uživanje.
Dete se rađa sa prirodnom sklonošću ka radosti i uživanju, a sve čemu ga učimo je, u suštini, kako nije sve radost i uživanje.
Ali ono je došlo mentalno i fizički opremljeno za radost i uživanje i zašto smo onda tako smotani, glupi i rigidni, kad je u pitanju odnos prema telesnoj radosti i uživanju?
Želimo da naša deca imaju seksualne probleme? Da nam ćerke otkrivaju orgazam u tridesetim godinama, verovatno tek posle razvoda? Da nam sinovi pate od preuranjene ejakulacije i izostanka erekcije? Da razviju fetišizam i ostale patološke oblike seksualnosti?
Naravno da ne želimo.
A zašto onda ne razmišljamo o tome?
Lakše nam je da sa detetom učimo tablicu množenja, nego da mu objasnimo šta je klitoris, gde se tačno nalazi i čemu služi?
Jeste, lakše je.
Na šta se onda oslanjamo? Na potajnu nadu da će dete otkriti seksualno zadovoljstvo, ali što kasnije i sa nekim adekvatnim vršnjakom, koji će ga uputiti u seksualni život na romantičan način?
I koga krivimo kad nam šesnaestogodišnja devojčica zaglavi sa nekim malo mlađim od nas?
Kad se ispostavi da vam sina, umesto kćeri vaše prijateljice, više zanima sin vašeg komšije?
Ako su vaša deca odrasla ništa vas ne ispitujući o seksu, to je zato što ste se možda toliko uspešno pravili ludi ili bili strogi, da ništa nisu ni smeli da vas pitaju.
Aleksina Đorđević
