Iako to možda nikada neće priznati, ljudi često vrše ogroman pritisak na one žene koje odluče da se nikada ne udaju. Možda ne nikada, ali im plan da stanu na “ludi kamen” nikako nije niti primaran niti obavezan. Mnogi udaju vide kao ogromnu obavezu i ograničenje slobodnog kretanja. Prosto nemaju želju da trče kući posle posla da mužu skuvaju ručak ili večeru, više vole da žive same bez cimera i nekoga sa kim bi delile postelju. Žene, kao i muškarci neženje trpe dodatni pritisak od strane roditelja i rođaka da se skrase i da im podare unuke.
Od toga se mnogima diže pritisak i kosa na glavi, a neke rečenice koje im ljudi stanlo upućuju dodatno ih nerviraju i izbacuju iz takta. Mnogi od njih koji kažu NE udaji vole da uživaju u svojoj slobodi, samostalnosti i nezavisnosti. Nemaju oni generalno ništa protiv braka, ko voli nek izvoli, ali brak je institucija i definitivno nije za svakoga, a ako neko ne želi da izgovori sudbonosno da, treba tu odluku poštovati i prihvatiti kao najnormalniju stvar. Nije nikakav zločin ostati sam i neudat, to je stvar ličnog afiniteta i izbora.
Evo sa kakvim “osudama” i pitanjima se suočavaju poštovaoci ovakve odluke.
Ali svakoj osobi je potreban saputnik i muškarac/žena u životu.
To je istina ljudi. Svakome je potreban saputnik – bilo da ste muškarac ili žena. Ali mi imamo partnere i saputnike. Imamo seksualnog partnera, drugare za ispijanje kafe, odlazak u pozorište i bioskop, drugarice za izlazak u noćne klubove, čak i svoje kućne ljubimce koje nam pružaju više ljubavi i pažnje nego i jedan muž ili žena. Samo zato što je neko odlučio da se ne venča ne znači da je sam, usamljen, da nema društveni život. Verujte samci se više provode, zabavljaju, druže i uživaju nego oni u braku. Da, ima ljudi kojima je brak dosadan i žive kao na robiji. Ne hvala, draga mi je moja sloboda.
