Čest je slučaj da par koji je živeo u nepodnošljivoj napetosti nakon razvoda oseća olakšanje, a onda se deo poštovanja, razumevanja i međusobne simpatije vrati u obliku saradnje za dobrobit dece.
To je onaj primer iz izreke bolje dobar razvod nego loš brak.
Ali, za dobar razvod, kao i za dobar brak, potrebno je dvoje.
Ocu koji je izbegavao očinske odgovornosti korak ka prijateljstvu i saradnji sa bivšom suprugom ume da omogući upravo činjenica da su deca pripala njoj i da je sva odgovornost oficijelno njena.
Najbolji model samohranog roditeljstva je sporazumni razvod.
Tada je on rasterećen i sposoban da prioritet zvani dobrobit dece postavi van okvira svoje privatnosti i da mu se posveti sa poslovnim osećanjem dužnosti.
Razvedeni supružnici dogovaraju se o svim bitnim momentima, izdacima i mogućnostima, sreću se i zajedno provode dečije rođendane. Oni su upućeni u glavne poslovne i privatne tokove života svojih bivših partnera i održavaju prijateljsku atmosferu, ne samo zbog dece, nego zbog iskrene naklonosti. Tu nema mržnje, ogovaranja i uplitanja dece u kojekakve razmirice. Svako radi najbolje za sebe i ima u vidu da je dobrobit onog drugog u tesnoj vezi sa dobrobiti dece.
Neki parovi sazru do ovakvog stepena saradnje baš zato što su se razveli, svesni da su na ovaj način bolji roditelji nego što bi to bili kao par.
Aleksina Đorđević
