Teško je biti onaj ko je potreban partneru u nekom periodu ili trenutku, kad za to treba da se potrudimo, da izađemo iz sopstvene zone komfora, da iskoračimo iz onoga što obično jesmo i što u nekom trenutku nije dovoljno. To izaziva sve naše otpore, slabosti i defanzivnost. Ali kad to uspemo, heroji smo u očima svog partnera, jer on zna da to činimo zbog njega.
S druge strane, čin ljubavi je prepoznati i velikodušno prihvatiti partnerov način iskazivanja privreženosti, koliko god nama taj način bio nedovoljan. Pokazati partneru da cenimo to što je prisutan, jer za njega to znači da nigde drugde ne bi radije bio i da mu je dobro sa vama, jer vas voli.
Možda on nije romantičan kako vi priželjkujete, ma možda nije ni malo romantičan i uopšte ne reaguje na čari atmosfere, ne primećuje cveće i sveće, niti ga šetnja pri zalasku sunca posebno inspiriše. Ali on isto tako ne prigovara vašem kuvanju nikada i zadovoljan je i kad dobije tost i kajganu, baš kao i kad se potrudite, od supe do dezerta. I to ne znači da mu je svejedno šta jede, nego da nije zahtevan, jer zna koliko ste zauzeti i koliko vas kućni poslovi opterećuju.
