Sledeći na spisku mentalnih poremećaja pozitivnosti je dobar građanin, koristan član društvene zajednice, ređe zaposlen, češće penzioner, glasač, plaća poreze redovno, i sve račune i struju – a to što ne plaća TV pretplatu jedini je oblik građanskog bunta koji je prinuđen da sprovodi, kao i svi pošteni građani, uostalom. Ako je član stranke, verovatno je neaktivan osim kao glasač, a ako nije, onda se verovatno iščlanio kad je shvatio da su to sve ista… glupiranja.
Dobre građane, koji su celog veka pošteno radili za platu, politika sažvaće i ispljune, ako pokušaju da budu korisni kao članovi neke partije. Zato oni ili gravitiraju u najspoljašnijoj orbiti neke politike, dodajući brojnost svojoj stranci i siguran glas, ili se iščlanjuju i odustaju.
Ali kad dođu sledeći izbori, neće ih bojkotovati, uverena sam.
Osećaj građanske dužnosti im neće dozvoliti.
A tu je negde i ona nada, skrivena duboko ispod slojeva iskustva radnog i poštenog života, koji je užilavio građanina do te mere, da može gotovo sve da podnese – nada da će biti bolje, da će doživeti veću penziju, ili barem da se deca zaposle.
Nada se čovek, ljudski je. Možda čak i duboko veruje, mada ne bi nikad priznao, da ga neko ne pomeša sa siroma’ dobricom.
Aleksina Đorđević
