Među takozvanim dobrim ljudima, imamo različite kategorije mentalnih bolesnika.

Siroma’ dobar, šta će, spada u potpuno bespomoćne dobrice, koji su najčešće žrtve svih ostalih. Siroma’ dobrica ne okreće glavu ni od odrpanih i prljavih, beskućnika i prosjaka, lopova i prevaranata, on vidi ljudsku bedu i nije mu neprijatno da je gleda, nego hoće da pomogne. Verovatno nema pas za šta da ga ujede, ali i to ništa je spreman velikodušno da podeli i ustupi. Ako i nema ništa opipljivo, vremena i razumevanja ima na pretek.

A kad je vama neko poslednji put poklonio nešto toliko vredno?

Vidite, u neka manje naopaka vremena, ili barem, manje naopaka na ovaj način, siroma’ dobrica se zvao svetac.

To su oni što su besomučno verovali u ljudsku dobrotu i nikada se nisu pitali zašto je dobri Bog njima dao to prokletst… pardon, taj blagoslov tako obilato, dok je drugima dao tako zanemarljivo malo.

man with nice smile Pozitivne predrasude (2. deo)

Ali oni nikada nisu posumnjali u taj zanemarljivo mali deo dobrote u drugima, već su neštedimice delili ono što imaju, da pomognu koliko mogu u preraspodeli količine dobrote u ljudima.

Potpuni respekt i večna slava na nebesima, ali, čega su sveci morali biti lišeni, da bi imali toliko svetosti?

Sujete, za početak, pa zatim i ostalih ljudskih sklonosti za samodokazivanjem, kritikovanjem, samoispitivanjem, uz koje idu razni sarkastični otkloni u odnosu na realnost, iz kojih nastaju razna umetnička dela, zabavni i razvratni poduhvati, kao i sve ostalo iz reda greha i nereligioznosti.

Ah, da, živosti duha i inteligencije, morali su biti lišeni takođe.

Aleksina Đorđević

Comments