U dve prosečne šesnaestospratnice, koje dele betonsko dvorište između i garažu ispod njega, i čije terase na unutrašnjim vertikalama gledaju jedne u drugu, imate prosečno jednog opasnog ludaka i tri do četiri komada bezopasnih, jednog egzibicionistu i neustanovljen broj voajera, gomilu penzionera i mnogo manju gomilu dece.
Prilikom značajnih srpskih praznika, kao što je nova godina, srpska nova godina, a tu su i rođenja i slave, otkrićete da su obe zgrade naoružane do zuba. U ponoć, svi pucaju uvis. Ako živite na višim spratovima, ne razmišljajte, zaležite! Izljubićete preživele ukućane kad prođe prangijanje.
A kad biste znali da je najviše metaka ispalio onaj simpatični dekica što ga srećete u bakalnici pored garaže i što je uvek tako ljubazan i tako staroškolski džentlmen, ne biste poverovali, je l’ da?
Recite zdravo komšija u stilu asta la vista
Ko bi rek’o da je dekica pukovnik u penziji?!
Tako da, ako mislite da je nekulturno pucati u bloku zgarda, ako vam smeta onaj drkadžija što izgleda nema druga posla, nego se čitav dan krije iza zavese i čeka da neka komšinica izađe na terasu i uoči ga, kako bi se mahnito bacio na masturbaciju, dok vi izbacujete đubre iz kuhinje na terasu, ako vas nervira što vašeg švalera bakica preko puta presreće u svako doba, radosno ga pozdravljajući pitanjem a kako vam je gospođa, ako šizite od komšijske dece, muzike, bušilica, vreme je da se spasavate.
Recite zdravo komšija u stilu asta la vista, prodajte stan i odselite se na salaš. Ili počnite da trenirate špijuniranje, možda ćete otkriti skriveni talenat.
Prethodne delove možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević
