Ako mislite da je to samo još jedna izmišljotina dokonih zapadnjaka, koji ne moraju da razmišljaju kako da prežive, nego samo kako da poboljšaju svoj život, razmislite još jednom.
Možda je to mišljenje samo genetski brđanski otpor egotripoznoj ideji da nam neko soli pamet o tome kako mi treba da živimo.
Jer pamet nam je svima po ukusu, ne treba da se dosoljava.
A opet, čak i najgorštačkiji mentalitet podržava potrebu za vođom. U našoj kulturi te vođe su vojskovođe, kraljevi, sveštenici.
Kome treba lajf kouč?
Čovek, kao pojedinac u mnoštvu, vođen je opšteprihvaćenim zakonima, pravilima ponašanja i nasleđenim vrednostima.
Čovek, kao pojedinac, dužan je da preispituje zakone, pravila ponašanja i vrednosti, da ih menja, unapređuje i usvaja nove i naprednije modele.
Zato napredni, uslovno rečeno zapadnjački individualac ponekad ugleda svetlost ašrama, Tibeta, piramida i oseća da mu neka druga kultura i kolektivno nasleđe nude veću slobodu u ispoljavanju bića i dosezanju mira sa sobom i jedinstva sa Univerzumom.
Lajf kouč je napredna verzija učitelja i terapeuta, duhovnog vođe, koji svojim znanjem i mudrošću može da nam pomogne da postanemo najbolja verzija sebe, da ostvarimo potencijale i pronađemo duhovnu ravnotežu u okruženju u kome živimo.
Aleksina Đorđević
