Mama je naravno, ponosna što su deca velika, zdrava i lepa, što su svoji ljudi, kao što uživa i u prednostima i bogatstvu koje donosi odnos sa odraslom decom, a manja vezanost dece za nju i više slobodnog vremena nisu najmanje od tih prednosti.
Ipak, kad su bila mala, deca su joj potpuno pripadala. Kad gleda svoju malu bebu, mama oseća onu organsku povezanost, koja je tako sveža i dosta dugo najjača u odnosu prema detetu – ono je deo njenog tela, kao što je deo njenog srca i bića i života. Za bebu je svet potpuno nov, a kroz brigu o bespomoćnom stvorenju koje u potpunosti zavisi od majke, majka takođe doživljava novo iskustvo.
