Iluzije postoje da bi nam olakšale da se poduhvatimo nečega od čega bismo inače pobegli glavom bez obzira, a kad se upecamo, onda se ruše i uklanjaju, da bi nam omogućile da sagledamo realnost. I da zaključimo da je realnost mnogo bolja od svega o čemu smo maštali, jer je to naš život i ide tamo kuda ga vodimo – kad se jednom oslobodimo iluzija.
Mi ćemo to bolje nego ostali
Potrebno nam je da verujemo u to. Inače bismo odustali pre nego što se oprobamo. Moramo da posmatramo brak kao igru u kojoj su svi oni oko nas upali u zamke, koje ćemo mi da izbegnemo, zato što smo puni snage, vere, ljubavi, entuzijazma i rešenosti da igramo kako valja. Da naučimo sva pravila i sve blefove i da pobedimo, tamo gde su drugi posustali, predali se i izgubili. Naivno? Odlično, naivni daju sve od sebe, jer mogu da veruju svim srcem.
Ljubav sve pobeđuje
Pa tako je u svim filmovima i pričama. A pošto je naša ljubav naš film i naša priča, mi smo reditelj i scenarista i igramo glavnu i još nekoliko drugih uloga, kako možemo da pogrešimo? Naravno da i naš partner ima isti film i isti scenario, mi se volimo. Savladaćemo loše, strašne i depresivne periode, podržavaćemo jedno drugo u slabosti, slavićemo u radosti i prihvataćemo sve što nam život donese, jer smo zajedno jači.
Ako sudbina ima neki drugi scenario, koji će nam ugasiti, oduzeti i uništiti ljubav i ostaviti nam same, posle bola i patnje shvatićemo da je ljubav i dalje u nama i da zaista sve pobeđuje. Samo ne onako kako smo mislili.
