Svi znaju da su žene rasipnice. Čak i najštedljivije ne mogu da odole da na rasprodaji ne kupe čizme koje im uopšte nisu potrebne. Doduše, samo žene znaju koliko su im potrebne nepotrebne stvari. I koliko je besmisleno objašnjavati. Zato se najčešće ženske laži koje čuvaju mir u kući, odnose na trošenje.
Ovo sam kupila za ćerku!
Najbolje laži su one najbliže istini. Kad imate ćerku tinejdžerku možete kupovati za nju sve što se potajno nadate da joj se neće dopasti, da joj neće dobro stajati, ili da će bar hteti da vam pozajmi. Obuća će verovatno biti problem, ali krpice trpe broj ili dva razlike sasvim komotno. Ako je jaknica vama taman, a njoj malo veća, obe možete da je nosite. Ako je tinejdžerka u dark-metal-rok-fazonu, a vi joj kupujete haljinice, odlično znate da ih neće ni pogledati, ali da ćete ih vi slatko iznositi. I šminku koja vam se sviđa možete kupiti za ćerku. I to je sve u redu, jer ona ionako uzima sve vaše što joj se dopada. I daje vam dobar izgovor da kupite po neku nepotrebnu, neophodnu stvarčicu, a da ne morate da je švercujete i koristite se ostalim ekonomičnim lažima.
Poklonila mi prijateljica
Sve mi imamo prijateljice i sestre koje nam poklanjaju stvari. I mi njima. Samo što uglavnom i ne znaju koliko toga su nam poklonile. Krpica, tašni, jakni, nakita, za pun ormar, sigurno. Vaš namršteni suprug (ili je barem uvek takav kad provali da opet imate nešto novo i nepotrebno) nikada neće posumnjati u prijateljice i sestre. Naročito ako ustalite naviku da se preslišavate naglas kad se spremate u njegovom prisustvu: E, znam, obući ću onu suknju što mi je Nevena dala, odlično ide uz one čizme od prošle godine što mi je poklonila Sanja jer su joj bile velike. A ona Marina tašna ima da legne k’o dupe na nošu! Hahahahaha, na meni su moje samo gaće i čarape!
Bilo je na sniženju!
Sigurno jeste. Ne biste vi bacale pare. Samo je pitanje sa koliko na koliko je sniženo. A vi umete da to izgovorite kao da niste dale ni hiljadu dinara, iako ste samo otpisale jednu nulu. Nema tog muža koji može da shvati da je deset hiljada za mantilić bagatela, jer je koštao šesnaest, a vama su dva meseca curile bale dok ste ga gledale u izlogu. I probale ste ga nekoliko puta, pa šta? I ko da propusti priliku, koja se sama namestila, kao da vam je sam Bog rekao kupi ga sad, zaslužila si, mučila si se dva meseca i sad je tvoj, nagradi sebe. I ko to da razume? Osim svih ostalih žena koje sve čuju isti taj poziv.
Dali su mi na pet rata
Verovatno na tri. A rata verovatno nije manja od 60 evrića, samo ćete se vi ponašati kao da je u pitanju neka sića. Trećina od toga, recimo. Uostalom, on ne bi ni poverovao da čizme mogu da budu toliko skupe. Osim ako im potpetice nisu pozlaćene.
U, još otkad sam to kupila!
I to je verovatno cela istina. Samo ste krile tu nepotrebnu tašnu nekoliko meseci. Sigurno već imate petnaest komada, ali kako njemu da objasnite da se tašne prljaju i habaju na ćoškovima i da što ih više imate, to će vam sve one duže trajati. Nijedna se neće izlizati toliko da morate da je bacite. I da je ista stvar i sa obućom. Naročito sa obućom. I sa garderobom. Naročito sa crnim stvarima. Zato imate tri para crnih farmerica (prijavljenih) i pet crnih suknji. I čizme za svaku kombinaciju. I još jednu tašnu, koja pristojno čeka da prođe zima.
Aleksina Đorđević
