Stupanje u brak i zasnivanje porodice menja život žene iz korena. Život muškarca se menja onoliko koliko se on prepusti promeni.
I to je ono mesto gde nastaje žensko zvocanje i muško bežanje.
Retki su brakovi u kojima partneri umeju da hendluju ovaj kamen spoticanja, da razviju razumevanje i toleranciju, koji će ublažiti ovaj obavezni problem.
Parovi ulaze u brak ne očekujući probleme i ne računajući ni na ovaj, najklasičniji od svih. I najčešće upadnu u zamku. Pitaju se šta ih je snašlo, zašto su se tako udaljili, zbog čega se svađaju, odakle nezadovoljstvo. Odnosno, žene se pitaju. Muškarci gledaju da ne budu tu, ne bi li izbegli razmatranje ovakvih pitanja.
Neki muževi u braku žive samo usput, podrazumevajući da je žena tu da ih dočeka, deca da se malo sa njima poigraju i udele im porciju vaspitanja, a da su njihove navike neprikosnovene. Kafana, sport, izlasci, šta god bilo ono što najviše vole.
Žena prihvata brak kao nov način života, a muškarac malo teže podnosi promene.
Neki drugi iz bračne svakodnevice beže u posao. Toliko mnogo rade i toliko su zauzeti i toliko putuju, sve zato da bi svojoj porodici obezbedili najbolje, da žene nemaju šta da im zamere, a zameraju im itekako. Ženska očekivanja i bračne potrebe podrazumevaju muškarčevo prisustvo, aktivno učešće, podelu obaveza i tereta i zajedničko uživanje i negovanje prisnosti.
Muškarci očekuju da će im činjenica da svake noći imaju ženu u krevetu obezbediti dovoljno seksa i osećaju se iznevereno što to nije tako. I izmanipulisano ako im žena stavi do znanja da bi seksa (za nju prisnosti i zajedničkog uživanja) bilo više, kad bi on više učestvovao u dnevnim obavezama, da bi ona bila rasterećenija i raspoloženija.
Svako je u pravu sa svojom povređenošću i izneverenošću.
Znači, ne postavlja se pitanje ko je u pravu, nego šta će ko učiniti za brak i za onog drugog.
Aleksina Đorđević
