Kad uđete u brak svesno i spremno, puni ljubavi i podrške, rešeni da se oslonite na trajne vrednosti, da im doprinesete i da ih sačuvate, neke stvari se ne promene uopšte, koliko god vam brak i zasnivanje porodice menjali život, stavove, težnje i prioritete.
Ne osećate se više obavezani, nego pre braka
Nevenčani parovi obično izjavljuju da parče papira ne znači ništa. Ali to kažu i mnogi venčani. Potpisivanje, ceremonija stupanja u brak i svo to nastojanje da se zvanično i svečano obeleži početak novog života, uopšte im ništa ne znači – zbog toga se nisu više obavezali, nego što su to već postigli svojom posvećenošću i željom da budu par i da kroz život idu zajedno. Preuzimanje odgovornosti ne počinje sa ozvaničavanjem veze, nego sa zrelošću i spremnošću da se veza gradi, neguje i održava. Dobru vezu zvanično zasnivanje zajednice ne ojačava i ne obavezuje dodatno. Brak koji je došao kao posledica zajedništva, ne obezbeđuje zajedništvo sam po sebi – to čini par, dvoje ljudi rešenih da ostanu zajedno.
U zajedničkom životu se ništa ne menja
Onim parovima koji zajednički život počinju sklapanjem braka, sigurno se dosta toga menja – od životnog prostora, do dnevnih navika. Onima koji već žive zajedno, bračna zajednica ne predstavlja nov teren na kome tek treba da se snađu i organizuju svakodnevicu. Kad se vrate sa svadbenog puta (ako su ga uopšte i imali), njihov život se nastavlja uobičajenim tokom. Oni se već poznaju, već su odradili onaj deo sa deljenjem hleba i postelje i brak za njih nije ni najvažniji korak u životu, ni stres, ni teret. To je samo ugovor da će i dalje nastaviti putem kojim su krenuli, koji je civilizovano napraviti, ili koji simboliše njihovu posvećenost. Nema neprijatnih iznenađenja, a prijatnosti i prednosti zajednice već su ustanovljene i vrednovanje. Oni su već zauzeli svoje mesto jedno pored drugog i nemaju nerealna i romantična očekivanja.
