Ne osećate se kao žensko, ma gotovo da se ne osećate ni kao osoba – vi ste bebin servis i bukvalno ne možete otići ni do totaleta, ako nekog nema da pričuva dete. O trenucima samoće i mira nema ni govora. A vaš suprug kao da uopšte nije iz te priče. On je nastavio da živi prema svom rasporedu i njegove navike i udobnosti nisu obrisane iz njegovog života, onako kao iz vašeg.
U trenucima kad on dođe s posla i očekuje da ručate zajedno i zatekne vas u totalnom haosu, osećate da biste mogle njega da pojedete za ručak, jer on ne zna i ne može da zamisli kako ste vi provele radni dan i naročito mu nije jasno kako to da su svi sudovi prljavi i ništa niste spremili, kad ste sve vreme bile kod kuće.
Kad noću spava i hrče i uopšte ne čuje da beba plače, pitate se čemu vam taj čovek služi, kad uopšte ne učestvuje u vašem životu, niti vam pomaže da se malo odmorite i dođete k sebi. I dođe vam da poklopite ta usta jastukom i držite dovoljno dugo.
