Sve ono “nešto više” ima dovoljno jasnu skicu u ovome ovde dole, na zemlji. Ne postoji iskustvo koje nas više uzemljuje i utemeljuje od roditeljstva. Zato što se u bavljenju sopstvenom decom koju volimo, suočavamo sa strahovima i brigom koju osećamo zbog njih i njihove budućnosti, a paralelno sa tim teretom, suočavamo se sa potrebom da odbacimo brige i strahovanja, da bismo mogli da budemo u potpunosti prisutni u onome što se dešava sada.
Pred našim očima, u našim rukama, od naše ljubavi i od nezaustavljive sile života, rastu naša deca i menjaju se svakog dana.
