Idu po kući bosi, bez čarapa i papuča, samo u gaćama i majicama kratkih rukava. I to zimi. Onda kad vi navučete najdeblje čarape i dodate džemper preko trenerke i kad se zavalite da gledate TV, umotate se u ćebe.
I nije vam jasno kako to da je samo vama hladno?
I ganjate ih po kući sa čarapama, ogrćete ih kad sednu i počinjete da zvučite kao najgora baba sa neprekidnim obuci se, pobogu dete, obuj barem papuče. U očajanju počinjete da im pretite kako će zaglaviti u bolnici zbog upale pluća i kako će tamo ležati izbodeni iglama, prikačeni za cevčice.
A kad se spreme da izađu nekako uspeju da zaborave kapu, šal i rukavice. Iako ste ponovili nekoliko puta stavi kapu, neću da te vidim da izlaziš bez šala i rukavica, zima ja, aman.
A tuširaju se i peru kosu pred izlazak. I onda obuku onaj mantilić, umesto perjane jakne. I obuju starke, umesto čizama. A donju majicu sigurno nisu obukli!
Da poludi čovek.
Da, oni su tinejdžeri. I nikad im nije hladno.
I onda počnete da im pipate ruke (koje su tople) i zadižete dukseve, da biste se uverili da stvarno ne nose donju majicu.
Aha, a stopala su ti hladna, uzvikujete trijumfalno spremni da ih vežete za radijator i obujete ih.
Ali, mama, to me rashlađuje! Prija mi da mi stopala budu hladna, vrućina mi je!
Njima nikad nije hladno
Pobogu dete, a sutradan upala jajnika, pa slaba bešika, pa prostata…
Ništa to njima ne govori, osim da ste dosadni, džvanjkavi i matori.
Verovatno vam je zato i hladno.
I verovatno su u pravu.
Njima sve vri u organizmu. Hormoni, valjda.
Ako se setite kako ste vi izbegavali kape i nosili miniće po škriputavom snegu, možda vam bude malo lakše.
I kad subotom uveče ispred klubova vidite gomile polugolih tinejdžerki u najlonkama i štiklama, kratkim haljinicama i bez jakni, među drugarima u tesnim majicama kratkih rukava, koje lepo ocrtavaju rezultate teretane, možete samo da se krstite.
Kao baba.
Idite kući, obucite plišanu pidžamu i džemper, frotirske čarape do kolena, popijte veliku šolju vrućeg čaja, nekog koji umiruje živce, pokrijte se sa dva ćebeta i pogledajte neki film.
I ne čekajte da se dete vrati kući.
Da ne biste morali da gledate kako izlazi iz kupatila samo u peškiru i tako golo sedi uz kompjuter, rezimirajući utiske izlaska na Facebooku, slušajući muziku i četujući do jutra.
Kad najzad osete da im je hladno i krenu da se oblače, to je zato što im se prispavalo. Razvili su temperaturu za spavanje i potrebu za ušuškavanjem. Ali ako im stavite još jedno ćebe, ujutru ćete ga zateći na podu.
Njima nije hladno. Eto.
Aleksina Đorđević
