Znate kako to obično biva: kao mali ili bolje rečeno mlađi ne znamo ništa, ne znamo šta je dobro za nas, a šta nije, ne znamo čemu treba da težimo i šta da očekujemo od života. Ne znamo šta je dobar potez. Šta je prava stvar. Potreban nam je neko ko će nas makar na početku usmeriti, posavetovati, a onda da na nama bude dalja odluka. A taj neko su svakako naši roditelji. Ako su vama možda falili saveti i podrška ovakve prirode, nikako ne propustite da ih date svojoj deci. Jednog dana će biti zahvalna.
Vaša deca moraju da znaju da su dovoljno dobra takva kakva jesu. Ne bi trebalo da se plaše da nešto pokušaju ili urade, iz straha od neuspeha. Oni su jednini kome treba da se dokazuju. Čak ni vama. Neka budu odvažna i neka prate svoje snove.
Sreća je u njima samima. Ne spolja, ne u igračkama, ne u aktivnostima i stvarima koje rade. To je samo spoljna sreća. Istinska sreća i ispunjenost dolazi iz nas samih. Ako su srećna i zadovoljna sobom, sve će biti lakše i bolje.
Znanje i iskustvo se ne stiču samo u školi. Pokrenite svoju decu, koliko god godina imala, da se bave vannastavnim aktivnostima, da volontiraju, čak i da pokrenu nešto svoje. Nije sve u formalnom obrazovanju. Ono neformalno je ponekad mnogo važnije.
