Da li smo propustile život na visokoj nozi, koji je od nas mogao da načini otmenu, sofisticiranu i bogatu damu? Ili je to bio brak sa onim porodičnim tipom, koji nije bio mnogo zabavan, ali koji bi s ljubavlju čuvao brojno potomstvo, mada uz njega sigurno ne bismo izgledale ni malo glamurozno?
Kakva bi bila reprezentativna fotografija našeg života, da smo udate za čergara? Muškarca iz kulture potpuno različite od naše?
Ditin projekat porodičnih fotografija sa stotinu različitih muževa, na dirljiv i uznemirujući način prikazuje žensku sposobnost prilagođavanja, odlučujući uticaj koji ljubav i brak imaju na naš izgled, životni stil, vrednosti i stepen afirmisanosti u društvu.
Jer, u nekom imaginarnom braku, živele bismo bez dece, u tesnom odnosu sa partnerom, sa kojim bismo se posvetile avanturističkom, sportskom ili umetničkom načinu života, u nekom drugom imale bismo samo jedno dete, a u nekom trećem čopor dece u ovakvim ili onakvim uslovima.
Sa svojim mužem, živele bismo onako kako on živi – u vili, u kampu, u straćari, konvencionalnom stanu, porodičnoj kući i izgledale bismo onako kako nam nameće i dopušta takav stil života.
I kad izlistamo Ditine fotografije i dodamo im u mislima svoje sopstvene (sad sam mogla da budem gazdarica, ali živela bih na selu i bavila se poljoprivredom, ili, mogla sam da živim na Floridi i bog da me vidi) možda ustanovimo da smo sasvim zadovoljne svojim izborom i načinom života.
