Najnovija vest je da će MUP preuzeti u svoje ruke vaspitavanje devojčica koje kače provokativne fotke na svoj Facebook profil, jer su zakazali i roditelji i socijalna služba.
Ok. Postoji pedofilija, postoji maloletnička prostitucija, postoje neodgovorni roditelji i postoje blesava deca. Ali postoji i opravdana strepnja od mešanja države u porodična posla. Prvi korak ka diskreditovanju roditeljske kompetencije bilo je ono sa zabranom telesnog kažnjavanja, koja ne pravi nikakvu razliku između batinanja i vaspitne šljiske. Zakon će to da reguliše, pošto su roditelji nesposobni. Odlično, nema šta da brinemo.
E, sad je na redu preslišavanje roditelja i dece povodom provokativnih fotografija na Facebook-u. Hoće li se ovde praviti razlika između kostimiranog zezanja i fotografija sa plaže, na kojima devojčice naravno žele da izgledaju što ženstvenije i izazovnije, jer su u fazi pronalaženja sebe u ulozi žene i definisanja svoje seksualnosti i onih – ne znam kojih, jer te druge nisam nikad videla. Možda zato što ih nisam videla, a možda zato što meni sve takozvane provokativne fotke maloletnih tinejdžerki izgledaju kao glumljenje odrasle, moćne i izazovne žene.
Percepcija je u svesti posmatrača, ali zakon je u rukama državnih organa u kojima rade ljudi čija percepcija treba da omogući akcije, pravila i zakone koji treba da omoguće našoj deci da budu bezbedna.
Ili to opet moja iskrivljena percepcija nešto ne tumači onako kako tumače svi ostali?
Znate onaj štos, kad neko na Facebook-u napiše povodom nečeg sumanutog “država d’uradi nešto”? E pa, više nije smešno.
