Sa tatom ili bez njega, mama je supermen. Ona brine o svima i svemu, sve stiže, kao da ume da leti, uočava nepravdu i ne trpi je i pretvara se u običnu mamu kad treba da se kuva, čisti, rade domaći zadaci, trebe vaške, daje lek, uspavljuje… Zapravo i tada ona koristi svoje super-moći, da bi obavila sve te „proste“ svakodnevne i vanredne zahteve običnog života.
A ko brine o mami supermenu?
Pa, viša sila, verovatno. Pošto supermenu ne treba supervizija, on brine sam o sebi i moli se da mu više sile sačuvaju snagu, dokle god je potreban svojoj porodici. Samo što niko ne veruje u to da će ikada iko u porodici moći toliko da se osamostali, osim ako sam ne postane supermen.
I tako, niko ne brine o mami, ali svi iz sve snage neguju njene supermoći.