Najrazumniji savet kaže: obucite bebu kao što oblačite sebe. Ako je vrućina, raskomotite ga, u kolicima mu nisu potrebne čarapice, a ni šeširić, ako kolica imaju krov. Jedna pamučna benkica je sasvim dovoljna, a u pampersu im je ionako verovatno dovoljno vrućina. Iako se ne kreću, bebe neprekidno mrdaju. I kad samo leže budne, mašu nožicama i ručicama, okreću se i pomeraju. Ako zaspe u kolicima, biće dovoljno da ih pokrijete pelenom.
Zimi ih obucite u nekoliko slojeva i ne preterujte sa utopljavanjem. Njima krv malo brže struji i manje im je hladno nego vama.
Neka je sve na njima pamučno, komotno i udobno, kad vezujete pertle ne stežite mnogo, neka se ništa ne useca i ne ostavlja štrafte na koži. Oni ne umeju da kažu da li ih nešto žulja ili steže, pa to morate sami da procenite. Ni vama ne prija da vam nešto sputava pokrete, a smetaće i njima.
Klima jeste drugačija, zloćudnija, nego kad ste vi bili mali, ali ne bojte se sunca, vetra, kiše i snega.
Šta oblačimo danas?
Ne verujte u promaju.
Kad porastu i prohodaju, pravila oblačenja su ista. Komotno i prijatno, pamučno da upija znoj, slojevito da drži toplotu. Bez utezanja i zamotavanja koje sputava pokrete.
Oni trče i padaju, prljaju se i kvase, pa treba da nose stvari koje se lako peru i održavaju.
Roditelji koji se drže savremenih prirodnih metoda, puštaju svoju decu da se igraju napolju, po svakakvom vremenu, da se prljaju i blatnjave, da pokisnu i ukvase se, da im se smrznu prstići od grudvanja i sankanja.
Nekoliko generacija unazad, slika je ista. Samo što su nas bake puštale da se čeličimo u neposrednom kontaktu sa prirodom, kad odemo na selo.
Leti, po čitave dane smo provodili na reci, u dvorištu, na školskom igralištu, zimi se sankali na nizbrdici i grudvali sa drugom decom. Svima su nam rukavice bile mokre, a ruke crvene. Dolazili smo znojavi, sa stopalima i šakama i butinama koje peku i gore, kad uđemo u toplo i presvučemo se. I nismo se razboljevali.
Jačanje imuniteta se izgleda najviše odnosi na slobodu i opuštenost u igri, bez straha od vremenskih uslova.
Nije strašno da se pokisne. Ni da se ruke i noge smrznu na snegu, toliko da zabole. Ni da se padne u baru i uvalja u sneg.
Zloćudnost današnje klime se pre svega odnosi na UV zračenje, pa je potrebno leti po suncu namazati kožu. Ali bolje nekim prirodinim preparatom, maslinovim uljem ili nekom kremom koju neko pravi u domaćoj radinosti, nego skupim prskalicama sa visokim faktorom zaštite. Na kraju, bolje pamučna košulja dugih rukava i platneni šešir, nego bilo kakava mazalica. Setite se beduina u pustinji. Oni se pokrivaju i umotavaju protiv sunca.
Zdravlje se ne čuva strahovanjem od bolesti, nego zdravim stavom prema životnim radostima.
Pustite decu da skaču po barama i valjaju se u snegu. Samo ih prethodno obucite u nešto što može sve zajedno da se opere u mašini. I imajte rezervno, jer sutra će se opet ukvasiti, a oprano se neće osušiti, osim ako imate mašinu za sušenje veša.
Malo organizacije koja zbunjuje komšiluk – izuvanje i skidanje pantalona ispred vrata – vredno je zadovoljstva i zdravlja koje deca imaju u nesputanom dodiru sa prirodom.
Aleksina Đorđević
