Ne možete se svađati sami. Možete pokušati, ali ako pored sebe imate osobu koja tačno zna da ne besnite na nju, nego se prosto ispucavate i ne prima se, odnosno ne uzvraća udarce ili ne parira, nego vam uopšte ne dozvoljava da je upotrebite kao kanal za svoje đubre, osećaćete se kao da vam je poturila ogledalo, a u njemu lepo vidite budalu.
Neke ljude je teško iznervirati, ne shvataju lično ništa što pokušavate da im prišijete, a gomilu poluizazova poluuvreda prosto shvate kao kompliment. Nemogući tipovi!
Za delotvornu svađu vam nisu potrebni nikakvi argumenti i nikakva želja da stvari isterate na čistac, treba vam samo frustracija i neko ko voli da se posvađa. Najbolje na nivou dece uzrasta u rasponu od osam od deset godina.
Ako ste se baš naoštrili, a partner nema nimalo razumevanja za vašu potrebu, nego je toliko iritantno dobro raspoložen i distanciran i sklon da se šali, a vi znate da će mu uspeti i da ćete se na kraju smejati, umesto da puštate paru na uši, idite do komšije. Onog najzajebanijeg, što večito ima neke primedbe i što neće da plaća ni lift, ni struju za svetlo na stepeništu, ni čistačicu i što je već u svađi sa pola zgrade. Pozvonite i recite mu čujem da si nešto pričao i… uživajte u vatrometu. Celu svađu komšija će sam da odradi, vi samo ubacujte mine tu i tamo, nikako nešto suvislo i pametno, a kad počne da vas psuje, raspalite sa: “Marš, govedo nevaspitano, kako te, bre, nije sramota, deca te slušaju, perverznjaku matori!”
Godiće vam osećaj pravedničkog gneva, koji će vas sasvim pouzdano obuzeti u susretu sa komšijom psihopatom.
Osim toga, čak i ako svog partnera časkom naprimate na svađu i izdrndate ga kao pas papuču, zarad njegovog zdravlja i mira u kući, bolje idite do komšije. Kad se vratite i ispričate partneru kako vas je govedo izvređalo, obnovićete snagu podrške i uzajamnosti, a i moći ćete zajedno da nastavite da pravedno pljujete po ludaku.
Ah, ali zezam vas sve vreme.
To nikako nije kultura kanalisanja nervoze, to je delotvorna nekultura. Ali ako ste ekolog u duši, ljubitelj bezopasnog odlaganja otpada, kulturne dekontaminacije i očuvanja životne sredine, ugradite kuku na dovratak na koju možete da okačite džak (osim ako imate celu sobu za taj luksuz), pa kad dođete odnekud nervozni, frustrirani, puni loše energije, osećajući se kao da ste svima poslužili umesto kontejnera, okačite džak, izujte se bosi (da se ne klizate u čarapama po parketu) i udrite, rukama i nogama. Ako ste poželeli nekog da istučete, prebijte džak, a slobodno možete da vizuelizujete tog nekog, nije suprotno ekološkim kanonima.
Ako samo želite da izbacite to što osećate da vas truje i guši, uradite vežbu podizanja kamena i bacanja preko glave. Kamenčuga je to nešto i užasno je teška, pa zauzmite temeljan raskoračni polučučeći stav, udahnite duboko, savijte se i uhvatite kamenčinu, upotrebite svu snagu da je podignete, neka mišići na nogama i rukama vibriraju, dignite je do grudi, ispustite vazduh, udahnite opet i svom snagom prebacite gromadu preko glave, tako da se otkotrlja daleko iza i napravi buku, izbacujući vazduh glasno. Uradite ovo tri puta i osećaćete se ispražnjeno i lagano, ali zaista upotrebite svu snagu, kao da dižete kamen od 50 kila.
Kome ne bi laknulo kad odbaci 150 kilograma čađi, koja se skamenila i zapušila odžak, kroz koji odlazi dim i gar dnevne nervoze i stresa?
Aleksina Đorđević
