Deca u nekom trenutku shvate da roditelji imaju seks. Probude se usred noći i osluškuju. I znaju da se dešava nešto zanimljivo, uzbudljivo i nepoznato, u šta nisu uključeni i što ne bi trebalo da znaju. Ponekad čuju uzdahe i stenjanje, ponekad se išunjaju i pokušavaju da provire. Špijuniraju. Ako su mali, jednostavno vam upadnu u sobu i zateknu vas na delu, ako niste pod ključem. Ako naiđu na zaključana vrata, lupaju i zovu vas, uplašeni i usamljeni.
Roditelji najčešće misle kako deca nemaju pojma i da su uspešno sakrili svoju privatnost, ali oni ne prisustvuju dečijim razgovorima u kojima oni iznose svoja otkrića. A izgleda se ne sećaju ni svojih otkrića iz ranog detinjstva, koja se tiču roditeljske privatnosti.
Ta tema je tabu. Neprijatna je i roditeljima i deci. Retko ko se tu snađe tako da nema pogrešnih i sramnih utisaka, koji se duboko urezuju i stvaraju neadekvatne stavove o seksualnosti. A ti uticaji se pokazuju kroz otkrivanje sopstvene seksualnosti i kasnije u vezi sa drugom osobom, kroz partnerski seks.
Zabranjeno, tajno, sramno, neprijatno, to su utisci. Kako će ih dete kanalisati i izaći sa njima na kraj i da li će dospeti do zdrave, radosne i slobodne seksualnosti, individualno je.
Ima porodica u kojima deca nekako oduvek znaju da su roditelji par, da se maze i ljube i da ne treba da ih uznemiravaju kad zaključaju vrata, jer se oni tamo svlače goli i vode ljubav.
U kojoj god fazi ljubomore na roditeljsku prisnost bili, koliko god znatiželjni ili nezadovoljni što su isključeni iz vrlo važnog aspekta roditeljskih odnosa, oni odlično kapiraju da ti odnosi jesu važni.
Kad mama i tata vode ljubav, znači da se vole, atmosfera je pozitivna i deca profitiraju – sigurna da je sve u redu.
Znam jednog dečaka koji ume da predloži roditeljima da se malo bave seksom, kad je situacija napeta, a roditelji reže jedno na drugo.
I brata i sestru koji se igraju i gledaju crtani, dok se mama i tata u svojoj sobi pripitomljavaju.
Možda mislite da deca ne treba da znaju ništa o tome i da roditelji svoju intimu treba strogo da zaštite. Kao i da ne treba da se svađaju pred decom ili da vode ozbiljne, zabrinjavajuće razgovore. Tačno, roditeljima je potrebna njihova privatnost za svaki aspekt međusobnosti. Ali i kad misle da su sve uradili kako treba, da su sakrili od dece i seks i zabrinutost i bolest, ljuto se varaju.
Deca sve osećaju i ništa ne razumeju. A kad roditelji očigledno misle da neke stvari treba da ostanu skrivene i ponašaju se kao da one ne postoje, deca svojim ograničenim sposobnostima stvaraju sopstvene predstave, koje su obično veoma nakaradne i štetne. Jer kad jednom odrastu dovoljno da bolje razumeju, osećaće da ste ih lagali o najvažnijim stvarima.
Oni treba da dobiju objašnjenja, na način prilagođen njihovom uzrastu. Treba da znaju da ljubav među odraslima ima svoj važan telesni izraz, kao što treba da znaju da roditelji nisu bespomoćni pred brigama, problemima i bolestima, nego da traže rešenja, jer je to sve sastavni deo života odraslih. Te informacije ih oslobađaju osećanja da je sramno i tajno ono što je zapravo lepo i radosno i osećanja da su ona, deca, kriva što su roditelji zabrinuti, a to su dva najvažnija rasterećenja koja im možete pružiti u detinjstvu.
Saznanja stečena kroz ključaonicu otrovna su i nagrizajuća.
Aleksina Đorđević
