Koliko vremena dete sme da provede uz kompjuter i da li će mu igrice spržiti mozak, savremene su roditeljske brige, koje izazivaju dileme i pitanja na koja razni stručnjaci odgovaraju potkrepljujući roditeljske strahove.
Ne više od dva sata. Kompjuteri zrače, a sve što zrači izaziva rak. Igrice izazivaju agresivnost. Postoji internetska zavisnost i to je isto opasno kao svaka narkomanija. Pa onda zastrašujući primeri neke sirote dece kojima se mozak stvarno spržio u nekom maratonskom gejmerskom turniru.
Možda. A znate li one neke sportiste koji su trenirali mnogo više od dva sata dnevno da bi postigli vrhunske rezultate, pa su postali zavisnici od sportskog uspeha, koji su koristili takozvani doping, a tu su i oni neki nesrećnici što su pali mrtvi usred neke sportske aktivnosti. Ima i toga.
Kad malo razmislite i najgore što vam padne na pamet, sigurno se nekome negde već dogodilo.
Jeste, kompjuteri zrače. Kao i televizori i mobilni telefoni. Kao i električne instalacije i podzemne vode. Mnogi su izvori štetnih zračenja, koja remete prirodne i zdrave energetske tokove. Možete pokušati da obezbedite da sve živo bude isključeno neko vreme, ali dešava se da ne možete ni mobilni da isključite tokom noći, a držite ga pored glave. Zračite se u mozak. Da ne pričamo o sunčevoj svetlosti i ostalim zračenjima koja su se izopačila i stalno su prisutna i deluju na nas, a mi nemamo pojma. Prilagođavamo se kao buba švabe, ili umiremo. Takvo je vreme.
Činjenica je da ne možete živeti bez komjutera i da verovatno najveći deo radnog dana provedete blenući u ekran.
Isto tako, deca provode uz kompjuter svaki trenutak koji je slobodan od škole i ostalih aktivnosti. To im je zabava, uzbuđenje, društveni život, svet mašte i postignuća – sve zajedno. Ne možete im to oduzeti, a da im ne ponudite nešto drugo, što će ih obuzeti. Ali ako nisu talentovani za pevanje, glumu, ples, muziku, sport, pa imaju dodatne aktivnosti u tom smislu, nego su rođeni gejmeri, šta ćete onda? Možda će oni provesti svoje školovanje i svoj radni vek uz kompjuter. Možda će uvek više voleti da provedu noć uz neku zahtevnu taktičku igricu, nego da rade bilo šta drugo.
To je isto kao da cele noći čitaju. Ili crtaju. Ili sviraju u zadimljenom kafiću.
Kompjuteri su zabava, potreba, posao. Zračenje im se može umanjiti. Vreme provedeno uz kompjuter može se ograničiti razumno, s obzirom na zabavu, potrebu i posao.
Ali ne možete posmatrati nasilne igrice kao izvor sve agresivnosti i vršnjačkog nasilja, kad je saradnja u nekoj grupnoj igrici, vođstvo i organizacija napada, planiranje i čuvanje leđa mnogo izraženija i prisutnija.
Nisu kompjuteri i igrice krivi za nasilje, pobogu!
Istorija sveta je nasilje. Zašto bi nasilna igrica bila nasilnija od istorijskih podataka o stradanjima u logorima, recimo?
Nije krivo vreme. Vreme je takvo.
Niko nije kriv, ali svi smo jako, jako odgovorni.
Ako vas kompjuteri i igrice plaše i brinu, upoznajte se sa njima. Sedite sa svojim detetom i provedite noć u jurenju neprijatelja, u misijama i akcijama.
Pa sami pronađite odgovore i rešite dileme.
Aleksina Đorđević
